На Плућном одјељењу Болнице Требиње значајно је повећан број обољелих од карцинома плућа, међу којима је претходне године било доста жена, али и млађих особа до 40 година.

У прошлој години на основу патохистолошких налаза евидентирано је 50 доказаних карцинома код пацијаната са подручја Источне Херцеговине, што је за седам више него 2017. године.

Ово је поводом 31. јануара, Националног дана без дуванског дима, за портал Радио Требиња, рекла Здравка Врећа, специјалиста пулмолог Болнице Требиње. Она сматра да је број обољелих од ове тешке болести у Источној Херцеговини још већи.

„Ово нису коначни подаци јер код неких пацијената није патохистолошки доказан тип карцинома , а има и оних који се лијече у неким другим здравственим установама јер на то имају право“, појашњава докторица Врећа.

Она наводи да је главни узрочник за оболијевање о карцинома плућа и хроничне опструктивне болести плућа – дувански дим.

„Бројни су фактори који утичу на појаву ових болести, али главни узрочник је пушење и катран који се ослобађа из цигарете. Та цигарета, код ХОБП доводи до деструкције саме структуре плућа. Функција плућа се може мало поправити али структура веома тешко“, јасна је докторица Врећа.

Статистика је до сада показивала да од ове болести чешће оболијевају мушкарци, међутим, у претходној години број обољелих жена је знатно повећан.

„Разлика између обољелих мушкараца и жена се смањила. Све је више и младих, до 40 година, којима је дијагностикован карцином плућа“, каже Здравка Већа.

Просвијећеност људи о штетности дуванског дима по здравље је, каже докторица Врећа, подигнута на виши ниво, али је још увијек доста оних који, иако им је дијагностикована тешка болест,  не одустају од ове лоше навике.

„Ријетки су пацијенти који се потпуно одрекну цигарета. То је болест зависности коју је тешко побиједити. Само ако је пацијент, заиста, одлучан, буде резултата“, истиче Здравка Врећа.

Босна и Херцеговина је међу 20 водећих земаља свијета по конзумирању цигарета, а према подацима Свјетске здравствене организације број умрлих од посљедица дуванског дима у свијету, до 2030. године биће повећан на више од осам милиона.