Српска православна црква данас слави Крстовдан као успомену на прве хришћане који су примили вјеру на самом почетку хришћанске проповиједи.

Празник се везује за светковање Богојављења, празника Крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у ријеци Јордан, а према новом календару славе се 18, 19. и 20. јануара.

Крстовдан се слави увијек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.

У календару СПЦ није обиљежен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног крста, на којем је на Голготи разапет Исус Христос.

У православним храмовима на Крстовдан се служи литургија Светог Јована Златоустог, уз освештање воде, које прати празнично богослужење.

Крстовданска водица се послије освештања дијели вјерницима и, према обичају, ради здравља, чува у кућама.

Крстовдан уочи Богојављења је посни дан за православне вјернике, без обзира на који дан у недјељи "пада".

У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, вјерује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.

Српска православна црква прославиће сутра Богојављење, празник крштења Исуса Христа којим је почела његова мисија и проповиједање хришћанске вјере.

Исуса Христа је на ријеци Јордан крстио Јован Крститељ који је људе крштавао, припремајући их тако за долазак Месије.

Предање каже да је Јован препознао Месију у Исусу који је дошао на Јордан да се крсти, а јеванђелисти су записали његове ријечи: "Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени".

Богојављење је један од највећих хришћанских празника, јер се сматра да су се у тренутку крштења први пут заједно појавили Отац, Син и Дух Свети, чиме је први пут објављена тајна Свете Тројице који су постали симбол вјере.

Дух Свети је у облику свјетлосног голуба, како је записано, слетио на главу Сина Божијег, а потом су се небеса отворила и чуо се глас Бога Оца: "Ово је син мој љубезни који је по мојој вољи".

Исус Христос живио је овоземаљски живот још три године послије крштења, испунивши своју мисију искупљења људског рода од прародитељског гријеха.

На овај празник у храмовима се освештава Богојављенска водица која се сматра љековитом и заштитом од нечистих сила. Богојављенска вода чува се у кућама до сљедећег великог водоосвећења.

На празник Богојављења, према нашем народном обичају, вјерници измјењују поздраве - "Бог се јави!" и "Ваистину се јави!".

У многим градовима и мјестима одржава се такмичење пливача у вађењу Часног крста из воде.