На данашњи дан, 16. јануара 1995. године, на Војно-медицинској академији у Београду  преминуо је Александар Маслеша, борац  Бобанске чете, Требињске бригаде Војске Републике Српске.

Тим поводом, на спомен обиљежју најмлађем погинулом припаднику Требињске бригаде Војске РС данас је, у присуству родбине, сабораца и бројних Требињаца, свештеник Никола Јанковић служио помен.

„У темељу Републике Српске уграђене су све жртве које су положиле свој живот за вјеру и слободу своје отаџбине. Међу тим свијетлим жртвама и сам Александар Маслеша, Требињац из Поповог поља, који је дао диван примјер како се воли свој народ и отаџбина. Његов споменик је овдје поред школе и вртића – да увијек буде примјер нашој дјеци како се воле друг, пријатељ, народ, отаџбина. Нека му је вјечна слава и хвала за његову љубав и жртву“, рекао је свештеник Никола Јанковић.

На Kрстовдан, 27. септембра 1994. године од исте гранате гину војвода Недељко Видаковић, капетан Драган Слијепчевић и мајор Љубиша Поповић, а у истом рову Александар Маслеша је тешко рањен, и хитно је пребачен у болницу у Подгорици.

Приликом пада гранате војвода се бацио преко Аца, и исти гелер је војводу усмртио, а Аца ранио. У Подгорици је шеснаест дана био у коми, а операцију, која је трајала шест сати, урадио је доктор Ломпар. Операције је била успјешна. Убрзо је пребачен на ВМА, гдје су му урађене три операције. Посљедња операција, нажалост, није била успјешна.

„Александар Маслеша био велики човјек, јунак и најбољи примјер како се воли своја земља, породица. Борио се до свог посљедњег даха и био је спреман на то у шта је кренуо. Kада се сагледа из перспективе данашњег времена, овом храбром припаднику Бобанске чете тада није било лако да сагледа шта се дешава и гдје се, заправо, налази. Али ниједног тренутна он није одустајао од своје одлуке да брани и одбрани своју родну груду“, рекао је тадашњи замјеник команданта Бобанске чете Драган Ристић Бели.

На Маслешин споменик цвијеће су данас положили замјеник градоначелника Мирко Ћурић као и бројни појединци и делегације.