У Љубињу поново ради Парохијска библиотека, готово осам деценија послије спаљивања на почетку Другог свјетског рата.

Дијелом сачуване старе, врло вриједне књиге и нови наслови, биће опет доступни љубитељима изучавања српског језика и историографије.

Књиге које су донедавно биле одложене на различим мјестима, смјештене су у намјенски простор библиотеке.

Појединачни, оригинални примјерци, потичу из шеснаестог вијека или касније, или је ријеч о фототипским издањима.
У књижном фонду Библиотеке “Јован Бован”, заступљени су примјерци из свих периода развоја српског језика.

– Ту је једно неисцрпно море података, од самог изучавања развоја језика, до изузетно важних података који су записани на маргинама старих књига. Јер, можда је неко мислио да пишући на маргини уништава књигу, међутим, данас је можда много важније шта је записано на маргинама, него што је сама књига и пружа податке који би остали непознати да није записано на маргини, каже Саша Којовић, парох љубињски.

Посебно мјесто заузимају Служавник Јеролима Загуровића, један од првих штампаних на српско-славенском језику, из 1580. године, Јеванђеље из 1789, игумана Стефана Вучетића, прва Библија штампана на српском језику.

Парох Којовић каже да посједују и старе књиге, које тек треба да буду обрађене и датоване. Парохијска библиотека страдала је у пожару између два свјетска рата, а почетком 1941. страдала је заједно са Србима.

– Тада је страдало много старих књига, међутим, мјештани су имали доста љубави и осјећаја посебно за црквене књиге, знали су колико су важне матичне књиге, и доста књига је изнесено и на тај начин сачувано, додаје парох.

На полицама се тренутно налази више од хиљаду књига, погодних за језичка, теолошка и историографска истраживања, дијелом и белетристике.

Донатори су појединци и институције из Српске, Србије, Црне Горе и иностранства.

Ускоро би требало да стигне повећи број значајних наслова, поклон Матице Српске. Цио фундус до љета би требало да буде доступан за јавност.