Била је најбоља пливачица БиХ и учесница Олимпијаде у Лондону са 16 година, али је све спортске успехе надмашила титулом најбољег студента на престижном универзитету у САД.

Требињка Ивана Нинковић има само 23 године, а већ живи свој амерички сан, за који се изборила упорним радом на два колосека: спортском и академском.

Захваљујући медаљама у пливању, једна од најмлађих олимпијки добила је пуну спортску стипендију на универзитету „Аризона Стате Университy“ у Фениксу и искористила је максимално.

– С обзиром на то да је АСУ један од најбољих универзитета у САД, за школовање је потребно издвојити јако много новца, суму која је за наше услове недостижна – каже ова девојка са одлучним ставом спортисте, али и ненаметљивим осмехом и држањем даме.

Новца није имала, али су јој бројне медаље са спортских такмичења омогућиле да студира на АСУ. Мада се то од спортиста обично не очекује, она је стиудије завршила као студент генерације и то на смеру софтверски инжењеринг.

Чим је преузела диплому добила је посао, који је за многе Американце недосањани сан. Већ неколико месеци Ивана живи у Хјустону, где ради у нафтној компанији као инжењер на одржавању система. Ни данас се не одриче тренинга и поставила је себи још један циљ: да поново наступи на Олимпијади.

Иванин пут до оваквог успеха, као што то бива, није био нимало лак и захтевао је пуну преданост оном што се ради. Годинама је њен радни дан трајао од пет ујутру до касне вечери, како би постигла оно што већина студената са спортском стипендијом ни не покушава: да буде најбоља на једном од најтежих смерова, једног од најпрестижнијих светских универзитета.

– И сам мој избор да студирам на студијском програму који спаја инжењерство и менаџмент био је необичан за спортисту, јер је то школовање захтева много труда, одрицања и времена, а истовремено мораш бити и успешан у спорту којим се бавиш – каже Ивана за Српскаинфо.

Ивана је испунила тај претешки задатак и исплатило се. Млада пливачица репрезентације БиХ, те пливачких клубова „Леотар“ из Требиња и „Олyмп“ из Бањалуке, у мају 2018. године је, уз бројне спортске медаље, освојила и ону најзначајнију – награду за студента генерације, те медаљу за врхунске резултате у школовању.

– Најбољи студент свих смерова су били позвани на свечану вечеру, где су нам додељене медаље за академски успех. То ми је једна од најдражих медаља, иако није спортска. Нас 18 смо били почаствовани да седимо са деканом, најбољим докторима наука, најбољим магистрима и главним спонзором, на бини где су се додељивале дипломе – прича Ивана.

О њеном дипломирању извештавала је и америчка телевизија АБЦ, с обзиром на то да је међу више од 3.000 студената који су у мају дипломирали инжењерство у САД, она била једини спортиста. Високе оцене, рад на бројним научним пројектима, али и упорност каквом се диче само најупешнији спортисти, гарантовали су јој и понуду за посао у струци која је стигла врло брзо након дипломе.

Данас, када ради добро плаћен посао у врхунским условима, присећа се како се изборила за такав статус.

На школовање у САД отишла захваљујући спортској стипендији, што је значило да је морала бити одлична у пливању и у студијама.

– Услов да добијете пуну спортску стипендију је да се покажете као спортиста са потенцијалом, а по доласку на универзитет да пливате за универзитетски тим. На АСУ поред тога што мораш редовно да тренираш и да постижеш задовољавајуће спортске резултате, такође, мораш и академски да будеш успешан да би задржао стипендију. Имала сам врхунске услове и тренерски тим на чијем челу је Боб Боумен, најбољи тренер у САД, познат и као тренер Мајкла Фелпса – каже Ивана. Њен дан на АСУ је почињао устајањем у пет, јутарњим тренингом, затим су следиле обавезе на колеџу, те још два тренинга, а радни дан бих завршавала око 21 час.

– Напорно је то, али такав је живот спортисте. Сваки спортиста тежи да у свом спорту постигне што боље резултате, а мој циљ, поред тога, био да своје спортске успехе искористим за даље школовање. Kада је дошло време за факултет, имала сам понуду са висе колеџа у САД, а најбоље услове за спортско и академско напредовање сам добила од АСУ, али су они поставили и високе захтеве – каже Ивана.

Након што је завршила студије, пливање јој више није обавеза, али Ивана је још далеко од краја спортске каријере. И даље тренира и планира наступе на такмичењима. Док живи свој заслужени амерички сан, не напушта је ни онај спортски: да поново наступи на Олимпијади.

– Много ми недостају пливачка такмичења, зато сам наставила тренирати и надам се да цу идуће године наступити на неким такмичењима, а Олимпијске игре су сан сваког спортисте. Ако будем имала довољно времена и средстава, било би лепо да своју каријеру крунишем још једним одласком на Олимпијаду. Ја сам упорна особа и кад себи поставим циљ, ја га и остварим, али како мој тата каже, полако степеницу по степеницу – закључује Ивана, којој је узор још од младих дана у спорту, али и у животу тенисер Новак Ђоковић.

Велика подршка породице

Пливањем је почела да се бави са свега пет година и то због тога што јој је оно препоручено из здравствених разлога. Таленат, али и преданост, уз несебично залагање и подршку њене породице која живи у Требињу, су од те девојчице направили девојку која је наступила на Олимпијади. Од свих успеха она се, ипак, с највећом радошћу сећа бронзане медаље на Јуниорском балканском првенству у Бањалуци 2011. године.

– То је уједно била и прва медаља за БиХ у женској конкуренцији, а након тога сам почела остваривати прве значајније резултате – присећа се Ивана.

Сродна душа из далеке Аустралије

Ивана је активна и на друштвеним мрежама, где пратиоци могу видети њене бројне фотографије са колеџа и путовања по Америци, а међу којима је много и оних са дечком Заком из Аустралије, такође пливачем на студијама у САД. Kако истиче, он је њена сродна душа, али планове за брак је, додаје, још рано.

Извор: Валентина Мишљеновић/БЛИЦ