У  2018. години забиљежене су многе лијепе и топле приче широм Републике Српске.

Србац
Један од најмлађих директора основних школа у Српској Славко Драгосављевић (33) за свега шест мјесеци од именовања на мјесто директора ОШ “Јован Јовановић Змај” у Српцу учинио је прави препород у овој установи. Драгосављевић, који је по струци магистар наука физичке културе, одмах по ступању на дужност је “засукао рукаве” и почео уређење школског дворишта и игралишта.

- Набавили смо школске табле уз помоћ донатора, почели да постављамо теретану на отвореном... - казао је Драгосављевић, који је на почетку мандата окупио девет некадашњих директора ове школе. То је био први такав састанак у историји ове установе на којем су бивши директори дали приједлоге и сугестије новом директору како би био још успјешнији.

Купрес РС
Једногодишњи Драган Шебез , вратио је мјештанима Купреса РС вјеру у бољи живот и наду да њихова огњишта неће остати пуста. Насмијани дјечак, умиљатог погледа, једина беба рођена у 2017. години у тој општини, стасао је у веселог дјечачића који је разонода како родитељима, тако и том планинском мјесту, гдје је из годину све мање становника, а све више кућа у које се нико не враћа. Дјечија граја права је ријеткост. За Лазу и Мају, који су четири године у браку, живот у малом мјесту није тежак. И док се већина парова у Српској тешко одлучује за брак, они кажу да би вољели да добију још једно дијете.

Теслић
Док бројни грађани напуштају РС у потрази за бољим животом, Мирослав Кљечанин из Горњих Очауша код Теслића вратио се послије двије деценије из Италије у родни крај како би узгајао алпске козе на земљи својих предака. Зарађени новац уложио је у покретање фарме коза на планини Очауш, на 900 метара надморске висине.

- Набавио сам 76 грла из Француске и четири године касније имам 230 коза. Штала коју сам саградио може примити 350 грла, али циљ ми је фарма од 600 коза и томе ћу тежити - каже Кљечанин, који на фарми запошљава пет радника. У својој мљекари производи тврди и полутврди сир, кремасти сирни намаз, јогурт и сурутку, које пласира на тржиште Српске.

Котор Варош
Највећа жеља десетогодишње Николине Јеросимовић из Котор Вароша, да има собу у којој ће дочекивати другаре, недавно је остварена, јер је захваљујући добрим људима из цијеле регије нова кућа за ову породицу стављена под кров.

Ова весела плавокоса дјевојчица уз оца Душка и мајку Муневеру девет година расла је у неусловној дрвеној бараци од свега три квадрата. Николина то не памти, али њени родитељи причају да је дом у којем су живјели до 2010. године спалио гром и од тада је трајала њихова борба за голи опстанак. Чак и без основних услова за живот, Николина је скромна дјевојчица која је од првог разреда учила уз пламен свијеће, а у дневнику зна само за петице.

Доњи Жабар
Да близанци Цвјетин и Васо Мишић нису пожурили да дођу на свијет мјесец раније, у општини Доњи Жабар у 2017. години не би се родила ниједна беба. Једине бебе рођене лани у овом посавском крају донијеле су двоструку радост мајци Иванки (33) и оцу Небојши (39) и вратиле наду мјештанима Доњег Жабара, у којем је дјечије граја права радост. Већина огњишта одавно је пуста, а колико је наталитет у опадању у овој неразвијеној општини, најбоље показује чињеница да су у двије посљедње године рођене само четири бебе. Цвјетина и Васу њихови родитељи су чекали пуних 15 година. Лутали су од љекара до љекара, док нису чули за клинику у Прагу. Након првог неуспјеха нису клонули духом, и други покушај вантјелесне оплодње био је успјешан.

Нови Град
Неизмјерна љубав, поштовање и повјерење међу супружницима Љубаном и Мирјаном Гороња из Доњих Агића код Новог Града трају пуних 60 година, а јединствени јубилеј прославили су у марту у кругу многобројне породице и пријатеља. На луди камен су стали на Сретење Господње 1958. године, а тежак живот, ратови и немаштина њихову љубав су само ојачали. Руку под руку су корачали и, с надом да ће бити боље, стекли петоро дјеце и деветоро унучади. Срећна и здрава породица њихово је највеће богатство, а како кажу ови пензионери, ништа им друго ни не треба.

- Уз љубав и поштовање, били смо стрпљиви и знали смо да смо на правом путу - открили су Гороње рецепт за дугу љубав.

Бањалука
Бањалучка виолинисткиња Јована Раљић изабрана је на аудицији за концерт мајстора престижног аустријског симфонијског оркестра “Wiener Jeunesse”, а 2018. кренула је и у музички поход у друге европске престонице.

- Ово је за мене велико признање, али и одговорност, јер сам изабрана за вођу фантастичним музичким талентима, као десна рука диригента, а посебно ми је драго што сам добила прилику да дођем до изражаја као солиста - рекла је Раљићева. Умјетница је наставила школовање у Аустрији након што је окончала основне студије у Грацу са просјеком десет, а ментор јој је био познати умјетник Јаир Клес из Израела.

Требиње
У селу Кочела, надомак Требиња, покривена је црква Свете Варваре из 15. вијека, једна од најстаријих богомоља требињског краја.

Цркву у овом селу, иако се налази усред православног гробља, својатали су дуго и католици, све док прије десетак година нису урађена обимна археолошка истраживања којима је утврђено да припада православној религији. Обнова цркве коштала је око 50.000 марака.

- Цркву је дјелимично заштитила и држава, али смо и без тога обиљежили сваки камен који је остао од старе грађевине и вратили га на старо мјесто, а остатак, камене игле и сва недостајућа камена конструкција, заједно са кровом који смо урадили у духу тог старог времена од камене плоче, дорадили смо наново - каже предсједник Црквеног одбора Кочела Дејан Тарана.

Рогатица
Теодор, Анастасија и Миа Жижовић прославили су други рођендан, а овај дан остаће у најљепшем сјећању њиховим најмилијима јер су малишани примили и свету тајну крштења. Ријеч је о првим рогатичким тројкама које су на свијет дошле након рата, а родитељи Јована и Дарко, кумови и цијела породица током церемоније нису скидали осмијех са лица. Поносно су се присјетили 14. октобра 2016. године и великог празника Покрова пресвете Богородице када их је обасјала трострука срећа.

Приједор
Иако су се на 32. међународном сајму иновација, знања и стваралаштва “Тесла фест” у Новом Саду представили са само два рада, ученици приједорске Електротехничке школе окитили су се златом и сребром. Ученици четвртог разреда Огњен Гаврановић и Мирослав Хрваћанин, са смјера електротехничар мехатронике, добили су прву награду и златну плакету за рад ултразвучни мјерач висине.

- Ово је за нас највећи успјех, иако смо рад представљали и на другим сличним такмичењима - рекао је Хрваћанин. Поред овог, ученици трећег разреда ове школе Игор Радић и Ведран Босанчић награђени су сребрном медаљом за рад аутоматизовано хлађење трансформатора.

Челинац
Рука спаса Драгана Цигана из челиначког села Бранешци, којом је прије 11 година из побјесњелог мора отргао двоје италијанске дјеце, никада неће пасти у заборав јер ће подвиг хероја из Српске, чији је живот тада угасио сурови Јадран, бити овјековјечен у документарном филму.

Драган је отишао у Италију да ради као зидар не би ли супрузи Дијани и кћеркама Милици и Маријани обезбиједио бољу будућност. Ни слутио није тог јулског дана 2007. године да ће све његове планове потопити таласи побјесњелог мора. Његово херојско дјело биће заувијек сачувано на филмском платну, а недавно је пала прва клапа филма о Драгану, који се снима у продукцији Филмског документарног центра Бањалука. Аутор филма Миле Савић истиче да су га хуманост и племенитост човјека који није марио за свој живот док је спасавао двоје немоћне дјеце мотивисали да са колегама сними документарац.

Фоча
Када је сњежног јутра децембра 1982. у Фочи трудници Милијани Бјеловић стао возач у “стојадину” и одвезао је до болнице да роди прво дијете, нико није слутио да ће тај исти ауто 35 година касније на порођај возити њену снаху Љиљану. Милијану, која је стопирала за болницу, повезао је Гојко Суботић “заставом 101” из 1975. године, популарним “стојадином”. Свјетло дана тада је угледао Никола Бјеловић, садашњи директор НЛБ банке у Фочи. Послије 40 година професор је продавао гаражу и возило, а Рајко Бјеловић се одмах сјетио о којем возилу је ријеч. Позвао је сина Николу и за годишњицу брака поклонио му ауто у којем је умало рођен. Тако је “стојадин” поново добио задатак да одвезе породиљу и донесе радост породици Бјеловић. То се десило 12. фебруара 2018, када се родио Николин син Вукашин, а и тај дан освануо је под снијегом.