У сали Дома културе у Гацку синоћ је одржана свечана академија поводом стоте годишњице од завршетка Првог свјетског рата. Организатор ове културне манифестације је СПКД „Просвјета“ Гацко у сарадњи са КСЦ Гацко. Свечаност је почела пјесмом „Тамо далеко“, својеврсном химном васкрсле српске војске на Крфу, а у извођењу хора музиучке школе „Свети Роман Мелод“.

О голготи српске војске и величанственој побједи српског оружја у Великом рату говорио је професор историје Драгомир Лажетић и између осталог истакао:

„Србија је сјајним побједама у Великом рату стекла свјетску славу али и највеће страдање српске војске и народа доведених до питања биолошког опстанка. Не смијемо заборавити голготу српске војске преко Албаније, гдје је страдало 477 455 војника и 140 000 цивила, међу њима и 40 000 српске дјеце. За непун мјесец дана животе је изгубило 36 000 српских дјечака, од глади, болести и зиме а требало је да 1917. године постану регрути. У борбама на Солунском фронту од 1916. до 1918. године погинуло је 36.477, побијено или умрло у заробљеништву 81.214, а 34.781 војник умро је од рана или болести на териториији Србије 1915. годинe“.

"Од око 200.000 цивила који су пошли за војском преко Албаније погинуло је или умрло преко 140.000 људи. Епидемија пјегавог тифуса однела је готово 360.000 живота" – истакао је Лажетић.

Професор Лажетић је изнио податке са Конференције мира у Паризу 1919. године да је Србија у Великом рату изгубила 1. 247 435 људи што је 28 одсто цјелокупног становништва. Нагласио је такође да су у Великом рату побиједили мали, обични људи, без великих школа а јунаштво и родољубље учинили да Срби у Првом свјетском рату буду побједници. Истакао је такође да је француски маршал и почасни војвода српске и југословенске војске Franše d’Epere говорио о Србима као о сељацима који су се без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније и најбоље од свих.

„Због њих сам горд што сам их предводио раме уз раме с војницима Француске“ – цитирао је професор Лажетић ријечи француског маршала.

„Храбра и потресна је прича о Кајмакчалану из 1916. године. У борбама за Кајмакчалан који се уздиже до 2 251 метра животе је оставило 10 000 војника, што српских, што непријатељских. На Кајмакчалан је први изашао и изнио српску заставу Шћепан Ковачевић из Срђевића, борац Гатачког добровољачког батаљона – одликован Карађорђевом звијездом а одмах за њим и Новак Лажетић, борац Гатачког батаљона, одликован Сребрном медаљом за храброст, иначе мој рођени стриц" – подсјетио је присутне професор Лажетић.

У културно-умјетничком дијелу програма наступили су ученици основне школе и Средњошколског центра из Гацка. Говорили су пригодне стихове из Бојићеве „Плаве гробнице“, из „Пркосне песме“ Добрице Ерића, а уз струне гусала о Војводи Радомиру Путнику пјевао је млади гуслар Милош Лучић, ученик СШЦ „Перо Слијепчевић“.