Ако не срушимо срамотну одлуку Градске управе, нисмо ми никакви Херцеговци и немамо права да помињемо и да се позивамона Дучића, Луку Вукаловића или било ког херцеговачког јунака.

Ако смо Херцеговци у пракси, а не само на папиру онда морамо реаговати на срамну одлуку Комисије за именовање улица и тргова у Београду, која се односи на скраћивање улице Јована Дучића.

Питање је части подржати ову иницијативу која ће уједно послужити и као добар тест херцеговачке слоге. Ако су наши земљаци у завичају политички подељени, онда би ми требали својим примером да покажемо да само слога може дати позитиван резултат.

Ако не срушимо срамотну одлуку Градске владе, нисмо ми никакви Херцеговци и немамо права да помињемо и да се позивамо на Дучића, Луку Вукаловића или било ког херцеговачког јунака. 

Сама улица је прилично скрајнута, али суштина није само у скраћивању улице Јована Дучића,  што реално јесте озбиљан скандал. Не смемо изгубити из вида да фамозна комисија до данас није одговорила на предлоге о именовању улица знаменитих Херцеговаца као што су Лука Ћеловић, Сава Владиславић, Тешан Подруговић, Петар и Богдан Зимоњић, Стојан Ковачевић…  Намеће се питање да ли је у питању тенденција?

Срамота је и да је недавно донета одлука о именовању улице Мома Капора заправо трећина некадашње Мачванске улице.  Да ли постоји писац у Срба који је толико писао о Београду и са толико емоција? А онда му се исти тај Београд одужио неким сокачетом, вероватно је свака улица у Момовој Билећи дужа од оне којом га је „частио“ Град Београд.

Ипак, да не би ствари радикализовали надам се искрено да ће сви Херцеговци, не само Требињци, прочитати писмо Жарка Ратковића и дати пуну подршку иницијативи Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду.

Верујем да је ово само једна од бројних позитивних ствари које можемо да урадимо будемо ли сви Херцеговци на делу…

Трифко Ћоровић