Каменчићи са обале Дрине, као чаробним штапићем, у фочанском Сервис центру за помоћ особама са потешкоћама у развоју „Трачак наде“ постају права мала умјетничка дјела.

На добро углачане комаде шпер-плоче наноси се боја и цртају необични мотиви, а онда долази најмаштовитији дио - украшавање каменчићима веселих боја. Све то раде вриједне руке корисника “Трачка наде” уз помоћ стручног особља и волонтера.

“Камење налазимо на Саставцима, правимо слике и продајемо их, а од тог новца купујемо храну за нашу кулинарску радионицу”, прича корисник “Трачка наде” Петар Максимовић.

Његов другар Немања Кулић истиче да му је омиљени дио шмирглање дрвених плоча.
“Лијепо се дружимо. Проберемо каменчиће на Саставцима, послије их бојимо и лијепимо на слику”, каже Немања.

Чланови „Трачка наде“ овим још једном потврђују да се уз добру вољу и велики труд много тога може постићи. Израда слика са каменчићима, које су све траженије, показала се као веома користан вид социјализације особа са потешкоћама у развоју, а њиховом продајом, додуше по симболичним цијенама, заради се и нешто новца, који се утроши за свакодневне активности овог центра.

Корисник Драган Кошир наводи да не могу да стигну да направе онолико слика колико се тражи.

“Неко шмиргла даску, а неко фарба и суши камење. Има још да се ради, јер има пуно наручених слика”, каже Драган.

Поруџбине стижу са свих страна, па и из земаља Западне Европе. Прочуло се за Трачковце и многи би жељели да свој дом украсе ликовима препланулих дјевојака са шареним фризурама од облутака са Дрине или неким мотивом Фоче, попут Сат куле и споменика на Сутјесци.

Велика потражња им прија, али у “Трачку наде”, ипак, у први план стављају терапеутски учинак - ове активности изузетно позитивно дјелују на свеукупно психофизичко здравље особа са тешкоћама у развоју и доприносе бољем квалитету њиховог живота.
“Ово је нешто као умјетност у служби социјализације и успјешније социјалне интеграције. Ми првенство у оквиру ових радионица његујемо тимски рад и тимски дух, његујемо осјећај солидарности, заједништва, осјећај припадности и самим тим бољу свеукупну социјалну интеракцију. Радови јесу продајног карактера, али то је у другом плану, цијена је симболична, а фокус је на том самом креативном процесу стварања”, каже социјални радник у “Трачку наде” Александра Јанковић.

У „Трачку наде“ никада није досадно и сваки дан је испуњен занимљивим и корисним активностима. Осим што стварају умјетничка дјела, Трачковци уче да кувају, плешу и пјевају, а имају и спортско-рекреативне активности, чиме подстичу комуникацију и развијају разне вјештине важне за процес осамостаљивања.

“Акценат стављамо, прије свега, на преостале капацитете, преостале потенцијале и способности особа са инвалидитетом, а не на њихов недостатак. То је, дакле, кључно”, истиче Јанковићева.

Умјетност каменчића „Трачка наде“ за који дан биће изложена у Сарајеву на Дипломатском зимском базару, који организују амбасаде страних земаља у БиХ, а увелико припремају и своју прву самосталну изложбу у Фочи. И ове године, за Међународни дан особа са инвалидитетом, 3. децембра, суграђанима ће подарити богат забавни програм.