Требињац Велибор Брњош заљубљеник је у стрипове, а и поред тога што је у једном тренутку остао без и једног примјерка, љубав се није угасила, па је прије неколико година направио нову колекцију.

Бобан, како га зову Требињци, деведесетих година прошлог вијека је имао прву стрипотеку у Требињу у којој је било више од стотину чланова, али кад је схватио да је у њој све мање стрипова поклонио је и оне што су остали.

Љубав је наслиедио од старијег брата Љубише, а преноси је на сина Димитрија.

– На улазним вратима зграде у којој сам живио поставио сам плакат, који сам нацртао на листу блока број пет, кога користе основци на ликовном. На плакату је био Френки Белевен, ренџер дугих бијелих бркова, препознатљив лик из стрипа. Исти плакат био је и на улазним вратима мога стана. То је била реклама за моју стрипотеку – сјећа се Бобан времена када је имао осам година и ушао у свијет цртаних јунака.

Каже да је тада његов старији брат престао да купује, сакупља и чита стрипове, а он, копирајући га у свему, наставио.

– Ускоро је почео рат и стрипова више није било на трафикама. Није их било нигђе купити. Досјетио сам се да отворим стрипотеку, гдје бих давао стрипове на читање уз неку малу накнаду. Од зарађеног новца куповао сам друге у Београду, гдје сам ишао код баке и ујака. Понекад би и у Требињу купио неки стари број – прича овај љубитељ стрипа.

Сјећа се да је имао евиденцију свих стрипова, а чланске карте и картоне је исписивао на папирима из Индустрије алата, гдје му је отац радио. У стрипотеци је Бобан нудио преко 700 старих стрипова.

– У почетку је све било онако како сам желио и хтио, али сам послије неког времена схватио да остајем без великог броја вриједних стрипова, јер их људи нису враћали. Био сам тада мали и неискусан, то су ратне године, а било је и неодговорних чланова – прича Бобан.

Он додаје да је то било право разочарење, па је прије дестак година преосталих стотинак примјерака поклонио. Признаје да му је омиљени стрип био Мистер Но, док су чланови стрипотеке највише читали Загора.

– За разлику од осталих који су могли све Мистер Но је редовно добијао батине и био ближи реалности – објашњава Бобан.

Након дуже паузе и празних полица, прије двије до три године се поново вратио стрипу и сада их има преко 300 комада. Каже да та љубав никад не престаје, да и даље обожава да их чита, а купује двоброје или троброје за мале паре и чува их за насљедника Димитрија.

– Он је још баш мали, али му нећу бранити да чита и скупља стрипове, као што ни мени мој отац није бранио. Плашио се да не запоставим школу због тога, чега ћу се и ја, вјероватно, бојати ако мој син уђе у свијет стрипа и проради тај стрип ген – завшава Бобан причу о својој великој љубави.

Френки и Фантом

Бобанова стрипотека се звала „Френки”, а његовог комшије „Фантом”. Бобанови стрипови су били старији, а комшија је имао више стрипова.