Ђака у Републици Српској је, нажалост, све мање и учитељи су већ неколико година постали суфицитарно занимање. Међутим, један од њих је нашао посао одмах по завршетку школовања и то тако што се пријавио на конкурс.

За њега су се “отимале” четири школе, а он се одлучио за Основну школу “Петар Петровић Његош” Бањалука. Ријеч је о Требињцу Немањи Вукановићу који тренутно учи трећи разред са 26 ђака у овој бањалучкој основној школи.
Овај двадесетдеветогодишњи учитељ завршио је у Бањалуци Учитељски факултет 2012. године са просјеком 9,48, двије године упоредо студирао је Педагогију коју је завршио са просјеком 9,83 као студент године.

Вукановић за Српскаинфо каже да се прије шест година, по окончању Учитељског студија, пријавио на неколико конкурса које су школе расписале прије почетка те школске године.

-Ситуација је била нестварна. Отприлике у исто вријеме су ме звали из четири школе. Заиста то нисам очекивао – прича Немања који је добио први посао само неколико мјесеци након дипломирања.

Свјестан је да је његово занимање суфицитарно.

– При одабиру будућег занимања се нисам много двоумио, јер сам имао јасан циљ којим сам се водио од дана уписа па до момента завршетка. Захваљујући високом просјеку оцјена и резултатима са теста и интервјуа, без проблема сам нашао посао. Занимљиво је било то што сам у једној седмици позван чак у четири школе да радим, али сам се, наравно, морао одлучити за једну. Присјећам се тих дана – било је невјероватно – објашњава Немања.
Тврди да му је Република Српска пружила све оно на шта је имао право – упис жељеног факултета, бесплатно школовање, стипендију, на крају посао у струци.

-Према томе, одлазак у иностранство није питање о коме размишљам. Своје знање и искуство ћу уткати у ову државу, а садашње и будуће нараштаје усмјеравати ка развијању свијести о припадности властитом националном и културном идентитету, језику и традицији на начин примјерен цивилизацијским тековинама – јасан је овај млади учитељ.
Додаје да га је Учитељски студиј на Филозофском факултету у Бањалуци оспособио да по завршетку студија може успјешно да обавља посао професора разредне наставе, а то значи да је стекао предуслове за познавање предмета, метода, развоја педагогије као струке, те овладавања основним педагошким појмовима, дидактичким, стручно-методичким основама и њиховом практичном примјеном у савременој педагошкој пракси.
– Кроз наш студиј научени смо да ученика посматрамо као субјекта наставе, некога ко активно учествује у избору садржаја рада, начина учења и начина вредновања сопственог рада, са циљем стицања вјештина и способности које ће им требати за живот у 21. вијеку – каже Немања.

Ипак, како сматра, промјене било које врсте су, свакако, добродошле, не само у високом образовању, него у било ком нивоу образовања.

Потреба за промјенама не значи истовремено да је нешто лоше и неприхватљиво. Увођењем промјена указује се на то да се ослушкују друштвени токови и да се образовни системи мијењају и прилагођавају потребама друштва. Према томе, Наставни план и програм је потребно и даље редовно ревидирати, те на основу мишљења стручњака и нас у пракси утврдити шта је то што треба измијенити, додати или евентуално одбацити – наводи Немања.

Све вријеме студија био је корисник стипендије Министарства просвјете и културе Републике Српске у категорији успјешних студената што му је, како каже, био велики подстицај за даље учење и постизање добрих резултата.