Први сам у Југославији отворио ковчеге са архивом Николе Тесле, која је бродом „Србија“ стигли из Америке 1951. године. Био сам узбуђен као да сам открио све тајне света. Читајући Теслине записе и његове јединствене идеје, осећао сам као да се Тесла и ја целог живота знамо, и то као два искрена пријатеља. Био сам, међутим, изненађен, чак и уплашен, када сам видео да су делови бележака овог генија исцепани и покрадени. Американци су га мртвог покрали!

Овом својом највећом животном импресијом Сава Сремац, амерички инжењер из Вашингтона, српског порекла, данас пензионер из села Црепаја, преноси ексклузивно за „Новости“ делове своје књиге мемоара „Успомене“.

Са делом Николе Тесле се, открива нам, срео у време док је радио у београдском институту који носу његово име. Имао је тек двадесетак година, када су му, вели, директори рекли да прегледа свих Теслиних огромних седам сандука литературе, записа, скица, научних бележака и финалних пројеката.

– Требало ми је две године да прелистам и заведем Теслину архиву, која није имала свој регистар. Тада сам видео да је америчка тајна полиција ФБИ из сваког Теслиног пројекта и изума исцепала и узела од по три до четири стране – присећа се Сремац. – ФБИ је по налогу власти истраживао Теслину документацију и из ње вадио белешке које су процењене као опасне или јако интересантне за будућност Америке.

Овај Банаћанин је рођен у Црепаји 1932. године, у породици која води порекло од руске фамилије Романових и од породице славног писца Стевана Сремца. Рано је остао без оба родитеља, па му је живот без њих био трновит. Школовао се у Београду, где су му електротехника, радиотехника и касније компјутери постали главни смисао живота. Радио је у Институту „Никола Тесла“, на пословима аналогне технологије. Дизајнирао је командни сто за први аналогни компјутер који је инсталиран у чувеном „Сименсу“. Пројектовао је први југословенски дигитални компјутер и инсталирао га у „Индустрији машина и трактора“, у „Југословенској железници“ и многим другим предузећима.

– Никола Тесла, кроз чије је научне записе провејавао генијални дух, препун снаге и сигурности у своју памет, утицао је на мене да се и ја као млад истраживач осећам снажно и сигурно. Уплашила ме чињеница да је Тесла умро 1943. године, а да је Америка његове белешке држала и тајно прегледала пуних осам година. САД су се плашиле да би Теслини планови могли да заврше у непријатељским рукама – у првом реду Сила осовине, али и СССР. До поласка за Југославију 1951. године Теслини сандуци су стајали у магацину Бироа за имовину странаца, чиме су сачувани од крађе. Сандуци који су потом стигли у Београд предати су Општини Звездара. У Општини Звездара су целокупну пошиљку сместили у једну празну собицу и заборавили на њу. Можда би ту та заоставштина српског генија пропала, да није случајно дошла у моје руке – пита се и данас Сремац.

Наиме, Општини Звездари је био неопходан пословни простор, па је хтела по сваку цену да избаци Теслине сандуке са документацијом. Позвали су Институт „Никола Тесла“ да их „негде склони“.

– Ми смо били обрадовани кад смо добили Теслину научну архиву. Возач Јован је камионом пребацио у институт, где смо Бранко Бијелић, Мика Михајловић и ја одвајали лист по лист. Срећом, ФБИ није покрао документа за Теслин трансформатор из ког севају муње, па смо дошли на идеју да га израдимо од оригиналног материјала и представимо јавности. Остале експонате смо урадили за 18 месеци. Како сам се досетио да отворимо музеј са делима Николе Тесле, уселили смо се у празну кућу бившег министра Ђорђа Генчића у Крунској улици – сећа се Сава Сремац, који је четири године касније узео у руке урну са пепелом славног научника, која је стигла из Њујорка.

Тада, Сремац није ни слутио да ће и он кренути путевима Николе Тесле да у Америци усавршава своја научна истраживања. Као амерички стипендиста обрео се почетком шездесетих година прошлог века у Кливленду, где је започео циклус од шест стручних специјализација, после чега је постао познати „експерт за рачунаре“.

– Када сам дошао у Америку, у Кливленду сам отворио фирму за производњу и продају компјутера. Први свој компјутер, на коме сам ја радио хардвер, а мој син Милан софтвер, продао сам НАСА. У њему је био уграђен контролер за рад пулзационих авионских мотора које је НАСА производила. Био сам потом сарадник Пентагона, НЦР, Ханивела, ИБМ-а, Морнаричког центра САД, Војног одељења НАСА и Комсата. Као човек од поверења улазио сам у најзабрањеније делове НАСА и решавао проблеме у раду њених комјутера. Један проблем који су стручњаци НАСА сматрали нерешивим, ја сам решио за пет минута – прича нам Сава Сремац, али не открива тајне свог научног знања и рада, које ће, како обећава, да опише у својим мемоарима.

СВЕТ ИЗВАН ТРЕЋЕ ДИМЕНЗИЈЕ

Под утицајем Теслиних размишљања о космосу, Сава Сремац је почео да се бави истраживањем највећих тајни свемира – шта се налази у васиони иза Сунчевог система. У књизи „Свет изван треће димензије“ поставио је тезу о тамној енергији као сили која влада универзумом.

– Та тамна енергија невидљиво испуњава целокупни простор свемира, све до простора у сваком атому. У тој енергији смештен је свеобухватни „натприродни систем“, који је по мени срж универзума, и који је организован по принципу троугластих пирамидалних веза, од основе па до врха негде у бесконачности – категоричан је Сремац.