Први пут након осам година у Београдској патријаршији данас ће се окупити архијереји на јесењем, ванредном засједању Светог архијерејског Сабора СПЦ, којим ће предсједавати први међу једнакима, патријарх Иринеј.

Ванредно је најављено још прољетос са унапред заказаном темом црквене наставе, али ће дневни ред сједице највишег црквеног законодавног тијела, према сазнањима Танјуга у Патријаршији, бити утврђен на самој сједници.

Судећи према актуелном тренутку, на столу ће се наћи питање Косова и Метохије и новонастала ситуација након што је Васељенска патријаршија признала аутокефалност украјинској цркви, као и најављена црквена настава.

Очекује се да ће, међутим, један број владика, прије свега блиских митрополиту Амфилохију и епископу рашко-призренском Теодосију инсистирати да се и питање Косова и Метохије и даље судбине српске јужне покрајине, нађе на на дневнм реду ове ванредне сједнице.

Ријеч је о владикама које, наиме, сматрају да без обзира на то што је Сабор СПЦ послије прољећног засједања почетком маја ове године саопштио коначан став да је против подјеле КиМ и признања једнострано проглашене косовске независности, ствари иду у супротном правцу и да је потребно да црква јаче подигне свој глас против признања.

Истовремено, тврди Танјугов извор, већи је број владика, међу којима је и Иринеј бачки, који сматрају да је црква већ саопштила свој став и да нема разлога поново ту тему стављати на дневни ред.

Косово и Метохија ипак на дневном реду?

Извор Танјуг, међутим, сматра да те владике, иако су у већини, неће бити претерано тврде, па да ће се тема КиМ ипак наћи на дневном реду, јер би, свјесни су, било непримјерено не прихватити тако важну тему и расправу каква је рјешавање будућности КиМ.

Из СПЦ прољетос поручено: "Апелујемо на наше државнике да не смијеју никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно пак што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смију дозволити."

Иако је овај став Цркве схваћен као супротан оном за који се залаже државни врх, један део архијереја сматра да не треба ићи сувише оштро у супротстављање ставова са државом, а и сам патријарх Иринеј је у више наврата похвалио залагање председника Србије Александра Вучића за то што се "бори да сачува Косово и Метохију".

"И сада мислим да се предсjедник Вучић лавовски бори за КиМ, и то под невиђено неравноправним условима, али и да вjековни непромjењиви став Цркве свог народа и уједно своје властите Цркве доживљава као помоћ, а не као одмагање И отежавње ионако претешке ситуације", рекао је патријарх средином средином октобра.

Као друга важна тему данашњег засиједања намеће се и ситуација која се тиче односа Руске православне цркве и Васељенске патријаршије, након што је у Цариграду одлучено да украјинска црква, која се у дијелу православља сматра расколничком, добије аутокефалност.

Дефинисање ставова о одвајању украјинске цркве

Очекује се да ће епископи СПЦ, послије подробног информисања на ту тему, установити ставове српске цркве која је била и остала против раскола и свега онога што нарушава саборност и древне каноне православља.

Ту не треба очекивати никаква изненађења. Наиме, епископи ће сигурно потврдити став СПЦ која је била и остала против раскола и свега онога што нарушава саборност и древне каноне православља, и вјероватно послати поруку да залажу за јединство православне цркве и позивају на помирење Московске и васељенске патријаршије, са којима гаје добре односе.

За СПЦ је ово питање веома важно јер би пример давања аутокефалности украјинској цркви могао отворити Пандорину кутију и ојачати сличне жеље у Црној Гори и Македонији.

Патријарх српски Иринеј још почетком септембра у писму Васељенском патријарху указао да би увођење принципа давања аутокефалности новонасталим државама, односно нацијама, представљало опасност по јединство православља у свијету.

Када је прољетос најављено ванредно засиједање, било је предвиђено да ће Сабор СПЦ окупити архијереје на само један дан, али сада то већ није извјесно.

Како званично из СПЦ није најављен ни почетак ни дневни ред, тако се не зна ни колико ће заседање Сабора трајати.