На куполе Саборне цркве Свете Тројице у Мостару данас су дигнута два позлаћена крста, од укупно седам, који ће красити овај храм и сијати над Мостаром поново након 26 година.

Позлаћене крстове јуче су освештале владике, њемачки Григорије, захумско-херцеговачки Димитрије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије и најавили да је план да обнова Саборне цркве буде завршена за двије године када Епархија захумско-херцеговачка прославља 800 година постојања.

Мостарски парох Радивоје Круљ рекао је да је освештање крстова историјски дан за Мостар.

"Данас ћемо дићи два крста, а у наредном периоду остале. Завршни ће бити крст на звонику. Велика је жеља свих нас да Саборна црква буде што прије завршена. Желимо да то буде за двије године, када наша епархија прославља 800 година. Не би било љепше прославе и љепшег дара и вјерницима и граду од тога", рекао је Круљ и додао да се нада да ће до тада бити прикупљена потребна средства.

Крстови су урађени по узору на оригиналне крстове са Саборног храма.

Позлатар крстова из Новог Сада Владимир Иванчев рекао је да су ово најзахтјевнији крстови које је икад радио због специфичног облика и да су позлаћени 24-каратним златом.

"То је уљна позлата, стара метода за позлаћивање предмета који иду напоље. Крстови су били веома захтјевни, али успјели смо", истакао је Иванчев.

Владика Григорије рекао је јуче у бесједи да се добро сјећа дана када су испод разрушеног храма извукли поломљени крст с врха куполе.

Он је нагласио да је овај храм саборни за све православне Херцеговце, било гдје да су у свијету.

"Обновом овог храма обнавља се наша вјера, наша прошлост и гради наша будућност", поручио је владика Григорије.

Крстови су поклон Рудника и Термоелектране Угљевик, а новац за њихову позлату сакупили су вјерници.

Саборна црква Свете Тројице изграђена је 1873. године и до рата је била највећи православни храм на Балкану, запаљена је и минирана до темеља у јуну 1992. године. Обнова је почела 2010. године, а у 18. септембра су завршени груби грађевински радови када је у централну куполу уграђен посљедњи камен.

Црква је зидана камен по камен, потпуно исто као што је грађена и 1873. године, јер је ријеч о националном споменику културе.

Више од 80 одсто средстава за досадашње радове на обнови цркве издвојиле су владе Републике Српске и Србије.