Саобраћајне гужве у центру града одавно су заоштриле питање – да ли Требиње треба квалитетнија рјешења у погледу регулације транзита у ужој урбаној зони.

Број аутомобила који учествују у саобраћају вишеструко је повећан у односу на вријеме када су градске саобраћајнице пројектоване и утврђен постојећи режим, а вишаквозила у односу на пропусност главих комуникација у граду посебно је изражен уочи и након уобичајног радног времена.

Гужве ескалирају љети – када је саобраћај  у сатима шпице на ивици колапса. Овог љета су се за додатну забуну побринули семафори, који почесто нису радили, а и кад су у функцији – тако бар казују искуства анкетираних возача – питање је да ли и колико помажу.

„Гужве су све веће и веће, поготово у главној улици. Највећи проблем су семафори – нису урађени како треба и они стварају гужве, посебно између два и три сата поподне када људи крећу кући са посла. Једино рјешење су кружни токови“, каже један наш саговорник.

„Љетос је била таква гужва да је покаткад из насеља у насеље било немогуће стићи. Све је мање мјеста и за паркинг, а за гужву у шпицу мислим да би једино рјешење било кружни ток – да се бар возила не заустављају на семафорима и да се убрза транзит“, додаје други возач.

Помоћ стручњака са Саобраћајног факултета у Београду

Кружни токови или нека друга рјешења – утврдиће струка.

Градска управа договорила је недавно са Саобраћајним факултетом у Београду – да њихови стручњаци буду укључени у свеобухватну анализу постојеће регулације саобраћаја, те да утврде оптимална рјешења и дугорочне мјере које би је унаприједиле.

„Град Требиње планира израду стратегије безбједности саобраћаја, акциони план безбједности саобраћаја за период од пет година, као и главни пројекат саобраћајне сигнализације. Наравно да ће сви ови стручњаци бити укључени у изради тих стратешких докумената и за очекивати је да ће они дати нека адекватна рјешења за саобраћајне проблеме који су евидентирани на подручју града“, казала је на посљедњем засједању Скупштине града Марина Хербез из Одјељења за стамбено-комуналне послове Града Требиња, када се проблем саобраћајних гужви нашао и међу одборничким питањима.

Марко Рикало, начелник Одјељења за просторно уређење, сматра да рјешавање појединих дионица не би дало жељене резултате, те да Требињу требају комплетна и рјешења на дуже стазе, са планом неопходних корака који би се фазно, један по један, предузимали у наредним годинама.

„Када смо изградњом кружног тока успјели да растеретимо саобраћај на раскрсници гдје се гради Палата правде, између Душанове и улице Степе Степановића – сва та гужва прелила се на главну улицу! Значи, свако поједичано рјешење не уклања – већ само премијешта проблем на другу локацију. Сматрали смо да таква једна установа, као што је Саобраћајни факултет, може да нам помогне да то урадимо како треба. И да смо у будућности мирни – знаћемо шта треба да радимо, и коликогод та рјешења коштала, радићемо их фазно, са сигурношћу да смо дугорочно нашли одговор на овај проблем“, истиче Рикало.

Источна обилазница – приоритет свих приоритета

Рикало истиче да је за питање регулације саобраћаја посебно важна изградња Источне обилазнице Алексина међа – Петрина – Подгљивље, која је за њега – приоритет свих приоритета.

„Прије свега, због измијештања теретног транзита. Растеретили би и саобраћај кроз град, а када би је имали – онда би могли да размишљамо и о поплочању улица и пјешачкој зони у ужем градском језгру, што би потпуно промијенило град. А док обилазницу не урадимо – о томе не смијемо ни да сањамо. Знамо какве смо колапсе имали љети“, напомиње Рикало.

Обилазницу би требало да гради ЈП Путеви Републике Српске, а мост на њеној траси Хидроелектране на Требишњици. Обаваза Града Требиња је комплетирање пројектне документације, и на тим пословима, каже Рикало, већ се добрано одмакло. На реду је експропријација приватног земљишта на траси обилазнице, што је такође финансијска обавеза локалног буџета…