Млада Билећанка Драгана Мискин у филму Емира Кустурице ”На млијечном путу” дублира славну Монику Белучи.

У разговору за Слободну Херцеговину Драгана Миским открива како је између 3.000 пријављених кандидата избор пао баш на њу. Открива и неке детаље са снимања овог филма, али прича и о културном животу Билеће истичући заслуге Миодрага Љума Хрњеза, кога назива „својим другем оцем”.

– Прије три године сам отишла на кастинг за филм „На млијечном путу” гдје је било пријављених више од 3000 кандидата који су се пријавили за статирање . Ја сам изабрана у првих 50 и прве сцене смо снимали прије три године под Платанима, присјећа се Драгана и наставља:

– Тада сам упознала дивну екипу Емира Кустурице и мог, сада, пријатеља Слободана Дедеића, асистента и режисера који се прије годину дана предложио наставак сарадње, тако да ћу ове године радити последња 4 мјесеца снимања. У филму статирам и дублирам. Имам једну сцену купања у купатилу и пролазим кроз ходник бришући косу, то је можда једина запажена слика.

Драгана Мискин: Ништа није био тешко кад знам да дублирам најлепшу жену на свијету

У неким сценама дублираш славну Монику Белучи. Да ли си прије овог филма добила комплименте да личиш, по многима, на најљепшу жену свијета?
-Када сам први дан дошла на снимање, 3. јуна, статисти који су већ снимали прије са Моником су ме питали да се сликају са мном. Ја тада, заиста, нисам схватала због чега то, а онда сам их питала: “Зашто са мном поред Монике и Слободе?” А они су одговарали: “Зар ти ниси Моника?!” Само сам се насмијала. Касније смо имали сцену гдје улази Моника и сједа близу мене. То је био мој први сусрет са Моником Белучи, сусрет који никад нећу заборавити. Онда су многи почели да коментаришу колико личимо. Била сам одушевљена. Тај осјећај је неописив, бити упоређен са најљепшом женом на свијету. У неким сценама послије тога сам је дублирала. Урадила бих шта год су тражили и ништа ми није био проблем знајући кога дублирам. Та улога није утицала да се промијеним, али је утицала да будем срећна и да вјерујем у свој таленат и још више заволим глуму.

Каква су твоја искуства са снимања овог филма?
– Рад на филму је много напоран, радимо некад више од 12 сати дневно. Али за мене је ово било толико позитивно искуство. Живјела сам од снимања до снимања и док су многи статисти спомињали умор, говорила сам у себи „Хвала ти Боже за ову привилегију што сам овдје!” Са усхићењем чекам сваки Слободанов позив. Емир Кустурица је веома захтијеван, води рачуна о најмањим детаљима. С друге стране веома је приступачан, помаже нам и објашњава како и шта треба да урадимо. Моника фасцинира својом природношћу, осим љепоте, има све људске квалитете. Дружила се са свима нама и нико не би ни помислио да је то велика свјетска звијезда. Можда је управо природност чини звијездом.

У паузи снимања са Слободом Мићаловић

Билећа је свијету филма подарила познате оскаровце. И сам Кустурица има поријекло из Билеће. Сматраш ли да Билећани имају неки посебан дар?
-Билећани имају дар кога нису ни свјесни. Не боре се много да избрусе свој дар од Бога, ни да га открију чак. Мислим да ми Херцеговци јесмо посебни. Наша земља „каменом дише и небом збори” морала је изродити велике таленте.

Драгана Мискин у монодрами Животослов Десанке Максимовић

Кад си и на који начин почела да се бавиш глумом?
– Да није ЗК „Освит”, или тачније мог другог оца Миодрага Хрњеза Љума, никад не би ни почела да глумим. Он је открио мој таленат и кад сам одустајала и увијек је био ту да ме погура и усмјери на прави пут. Прије шест година први пут сам изашла на сцену у у представи „Бракчарење”., потом у представи „Сумњиво лице” имам улогу Марице. Ипак, најпоноснија сам на монодраму „Опорука”. У старту сам мислила улогу Десанке Максимовић нећу моћи да изнесем, али Љумо је вјеровао у мене . Монодрама је премијерно изведена прошлог августа у Билећи, а потом смо обишли Берковиће, Гацко, Требиње, Никшић…

Какав је позоришни живот у Билећи?
– Наше представе су посјећене. Лично више волим када се људи сретну у позоришту, него у граду, на улици, у кафићима. Надам се да ће тај тренд у будућности овладати Билећом.

Ко је твој узор у глуми?
– Милена Дравић. Са њом сам имала прилику да се упознам и да још више употпуним своје одушевљење са њеним дугогодишњим искуством.

Осим глуме, сналазиш се у плесним водама.
– Када сам имала 14 година завршила сам плесну школу. Учестовала сам у великом успјеху те школе која је 2007. године постала првак Балкана у модерном плесу. На жалост, та се школа почела гасити. И онда сам ја са својих 16 година сам отворила групу „Dirty dance”. Група је имала око 70 чланова, и трајала је двије године, аали због обавеза а факултету морала сам да оставим све то, Данас Билећа нема плесну школу, што ми тепко пада и није искључено да се једног дана опет активирам.

Шта би поручила читаоцима Слободне Херцеговине?
-На какве год препреке наилазили, никад не одустајте и вјерујте у себе. Рецепт успјеха је једноставан: самопоуздање, вјера, нада и љубав.

Јелена Радмиловић