Владика франкфуртски и цијеле њемачке Григорије који је прије мјесец дана устоличен за новог епископа у овој земљи служио је у недељу литургију у Франкфурту и дао интервју за франктуртске Вести у којем каже да му је жеља да се Срби у овој земљи саберу око своје цркве као око огњишта.

Посебно му је драго што га на улици и ресторанима препознају и поздрављају и православци и Бошњаци муслимани и херцеговачки Хрвати.

“Људи су ме поздрављали на улици, у ресторанима и у државним институцијама гдје сам сређивао лична документа. Доживио сам нпр. да десетак радника сиђе са скеле да се поздравимо. Сретао сам и православне Грке и Русе и Грузијце, али и Бошњаке муслимане и херцеговачке Хрвате и сви ти сусрети били су врло срдачни, пријатељски и људски. Оно што је занимљиво и због чега ми је врло драго јесте чињеница да због оваквих сусрета од почетка немам осјећај да сам у туђини или далеко од куће и својих“, прича владика Григорије о својим првим утисцима у Њемачкој.

Говорећи о плановима у новој епархији владика Григорије каже да се након одлуке Светог архијерејског сабора да буде епископ у Њемачкој истог трена потрудио да сазна што више ствари о повјереној му епархији и то на више нивоа.

“Покушао сам и још покушавам да чујем мишљење оних који су упућени у живот Православне цркве и српског народа, као и да стекнем слику општег стања ствари у овој држави. На личном плану први корак који сам предузео, иако сам већ у шестој деценији, јесте да интензивно учим њемачки језик, што сматрам за један од основних техничких предуслова за успјешну мисију овдје. Начелно, моја идеја коју планирам да спроведем није никаква тајна – жеља ми је да се Срби у Њемачкој саберу око своје Цркве као око огњишта, на коме ће се огријати благодаћу Божијом, да у своја срца приме мир Божији и носе га тамо гдје живе, на своја радна мјеста и у своје домове, те да тако на најбољи могући начин и пред Богом и пред свијетом, а и самима собом, покажу да на овај начин могу бити свјетлост људима“, истакао је владика Григорије.

Најавио је да ће обићи све цркве и вјернике у Њемачкој, којих није мало. Већ 21. октобра служиће у Минхену, а потом у Карлсруеу и Штутгарту. Навео је да то што ће негдје доћи одмах, а негдје за неколико мјесеци не значи да су једни више, а други мање важни и позвао људе да једни другима иду у сусрет и виђају се на службама.

Владика је рекао и да је један од приоритета рјешавање правног статуса СПЦ у Њемачкој, јер СПЦ сада нема статус вјерске заједнице, већ су црквене општине регистроване као удружења. “Већ смо предузели одређене кораке и кренули у озбиљне припреме како бисмо кад дође тренутак разговора са властима оставили што озбиљнији и бољи утисак. Чини ми се да имамо велике шансе да на том путу успијемо захваљујући томе колико нас има и какве могућности постоје за добру организацију, али такође захваљујући праву и правичности ове државе“, сматра владика Григорије.

Проблеме који су се догодили у овој епрахији прије његовог доласка владика Григорије није хтио коментарисати. Казао је да је на своје устоличење позвао све своје претходнике, као и администратора од кога је преузео управљање епархијом, нагласивши да ниједан хришћанин никад неће ружно говорити о својим претходницима, него ће жељети да нагласи оно што су добро урадили, а тога је свакако било.

Владика је коментаришући зашто је сједиште епархије премјестио у Диселдорф казао да су у питању практични разлози. “Гледао са на то у којој области је највише концентрисан наш народ и гдје постоје адекватни услови да радимо и постојимо и као институција и као Црква Божија. Сматрам да је епископу мјесто тамо гдје су људи, да треба да са њима живи и учествује у њиховом болу и радости, а не да живи изоловано гдје би му, лично, вјероватно, било пријатније. У том смислу намјера једног од мојих претходника да сједиште епархије пренесе у Франктурт је свакако била добра, али она де факто и де јуре, никада није до краја спроведена. Наравно, тиме што сам у Диселдорфу, не значи да је за мене ишта мање важан Франктурт, Химелстир, Штутгарт, Михен, Берлин“, рекао је владика Григорије.

Одговарајући на питање да ли је тачно писање појединих медија да је пресељење у Њемачку дошло као казна, владика Григорије казао је како је Њемачка била његово избор. “Свака даља ријеч која би ишла у правцу правдања пред таквим спекулацијама била би недовољна да разувјери оне који су унапријед увјерени у одређене ‘чињенице’. У животу слиједим принцип да вјерујем да је оно што ми се догађа добро, јер се молим добром Богу да он буде тај који управља мојим стопама и путевима“, каже владика.