Требињски Аграрни фонд ће покренути активности на брендирању херцеговачког пршута, који је, по мишљењу многих мајстора кулинарства из региона, бољи и од његушког.

Веселин Дутина, директор Аграрног фонда Требиње каже да Требиње већ има неколико значајнијих произвођача пршута, међу којим се издвајају „Тарана“ и „Јокановић“, а чије су пршуте свјетски признати кувари, попут Раше Влачића и Лепог Брке оцијенили изванредним.

„Ово је једна од грана привреде у коју би се у наредном периоду исплатило улагати и заштити географско поријекло наше шунке, јер, ако у региону имају заштићен „истарски пршут“, или „његушки пршут“, зашто не бисмо имали и „херцеговачки пршут“ који је по многима најбољи из разлога што се и узгој свиња и сушење пршута одвија у поднебљу гдје се сударају континентална и медитеранска клима“, објашњава Дутина.

Каже да су за почетак, осим двије поменуте фирме, које пршуте добијају од домаћих свиња и суше их у требињским селима, на традиционалан начин, стручњаци Аграрног фонда израђивали бизнис планове за још неколико херцеговачких произвођача пршута, како би се и откуп и заштита пршута овога краја на што бољи начин заокружили у један озбиљан пројекат.

Иако свињогојство није развијена грана херцеговачке привреде, у посљедњих је десетак година формирано неколико нових фарми свиња које се узгајају на што је могуће природнији начин, па је цјелокупан посао заокружен на једном мјесту, од фарме до трпезе.

„Домаћи пршути које ми тренутно продајемо у нашем продајном објекту Херцеговачка кућа, али се конзумира у свим требињским ресторанима и хотелима – продају се одмах и увијек је тражен као аутохтони херцеговачки деликатес, тако да му није потребна посебна реклама, већ је само потребно рекламирати свињогојство и рекао бих „пршутарство“ у Херцеговини“, каже Дутина.

Ипак додаје да се у Аграрном фонду баве и мишљу да се направи и посебна манифестација посвећена херцеговачком пршуту, која би, поред сајмова у част меда и вина, била сигурно јако посјећенa.