Човјечија рибица је због недостатак еколошке свијести осуђена на изумирање и њен опстанак захтијева сложен и мултидисциплинарно заснован програм активности заштите врсте и њених станишта.

На ово је упозорио Брајан Ливорн, шеф пројекта спасавања ове ендемске врсте и заштите њених станишта у крашком подземљу слива Требишњице, који проводи „Девон карст“ истраживачко друштво из енглеског града Плимута, Спелеолошко друштво „Зелена брда“ из Требиња и мађарско друштво за истраживање пећина из Будимпеште.

„Моје је мишљење да овој врсти пријети нестанак. Зато што ми убијемо ову планету. Кључни проблем са човјечијом рибицом је контаминација воде која је њено природно окружење“, истакао је Ливорн на презентацији „Базен ријеке Требишњице – нестајање царства човјечије рибице“, које је вечерас одржано у Музеју Херцеговине.

„Примарни циљ пројекта је заштита човјечије рибице, колико је год то могуће. То није једнаставно – али постоје и примјери из наше праксе који казују како је то могуће, а што ћемо и даље чинити – независно од тога да ли ћемо имати подршку институција и власти“, истакао је Ливорн.

За овог необичног становника овдашњег краса, који већ деценијама фасцинира свјетску спелеобиологију, Ливорн каже да је „живо чудо“ поред којег и човјек изгледа недостатан и несавршен.

„Њен организам је таква биотехнологија о којој ми људи само можемо да сањамо. Право је чудо како уопште опстаје у стаништима која су и на 100 метара дубине, а њен животни вијек је и до 120 година. Нама је потребна озбиљна технолошка опрема како би само стигли до ње“, истиче Ливорн.

Ливорн је захвалио Републичком заводу за заштиту културноисторијског и природног насљеђа РС на сарадњи и професионалости, али и грађанима Требиња чије је разумијевање и подршка свих ових година била кључна за постигнуте успјехе пројектног тима.