Савановић је на обиљежавању 140 година од подизања устанка у Херцеговини - "Невесињска пушка" истакао да су Крекови свето мјесто, јер је на њему дигнут устанак против Отоманске имеперије, када су храбри људи Херцеговине - јунаци и харамбаше схватили шта је слобода не жалећи за њу и животе положити.

"Ово је мјесто са кога треба послати поруку свим генерацијама да је историја и традиција српског народа бурна, посебно у борби за слободу и да је слобода нешто што се не може купити ни задати, те да се кроз историју за њу крв проливала", рекао је Савановић.

Он је поручио да српски народ мора бити свјестан своје историје, да је мора добро проучити и у себе усадити, те у сваком моменту бити свјестан велике жртве својих дједова и прадједова.

"Због свега учињеног, све одлуке које доносе политичари морају бити у функцији слободе, а не да се доносу погрешне које могу довести до нежељених догађаја и свега оног што није добро и оно што смо кроз историју проживјели", поручио је Савановић и нагласио да је слобода нешто што је свето и претпоставка за одржив живот.

Начелник општине Невесиње Момчило Шиљеговић истакао је да пуно значи када се окупи велики број потомака и гостију у Крековима - светом Невесињском мјесту, напомињући да је посебно важно што ова манифестација има републички значај.

"То нам доказује да ти војници и храбре војводе прије 140 година нису узалуд гинули и да се признаје борба за слободу за коју су се борили у првој, другој и трећој Невесињској пушци", додао је Шиљеговић.

Обиљежавању "Невесињске пушке" присуствовала је Наташа Глигорић, праунука невесињског харамбаше Пере Тунгуза, која је истакла да су се потомци храбрих јунака окупили на мјесту одакле је кренула "Невесињска пушка", да их нису заборавили и да неће дозволити да паучина заборава прекрије њихова имена, њихове гробове и да никада неће заборавити њихова херојска дјела.

"Овђе смо да им кажемо да је оно што су учинили за нас неизмјерно, огромно и да су они јуначине", истакла је Глигорићева, која живи у Београду, али сваке године долази на обиљежавање "Невесињске пушке".

Она је рекла да реченица "Браћо Срби и сестре Српкиње треба нам слога", коју је њен пеђед Тунгуз изговорио, треба вјечно да живи, "јер док је слоге биће нас и трајаћемо".

Невесињски свештеник Алекса Зубац истакао је да се Срби требају молити за оне који су своје животе дали за слободу и крст часни и оне који су омогућили да њихови потомци у миру и слободи живе у Републици Српској.

"Не смијемо заборавити оне јунаке који леже по цијелој српској земљи, они знају зашто су животе дали, а наше је да у слози живимо и да их не заборавимо, а потомству да дамо срећу и напредак", рекао је Зубац.

У организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске и општине Невесиње, код Споменика невесињским устаницима у Крековима служен је парастос, након чега су републичке и општинске делегације положити цвијеће.

Током саборовања у Крековима, приређено је такмичења у соколским дисциплинама - бацање камена с рамена, потезање конопа и потезање клипа.

Потомци невесињских устаника више од једног вијека окупљају се да би се присјетили храбрости јунака који су се одважили да се супроставе тада великој свјетској сили – Турској царевини.

Прије десет година у обиљежавање овог значајног датума из српске историје укључио се и Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, чиме је ова светковина у Невесињу добила републички значај.

Устанак "Невесињска пушка" подигнут је на подручју општине Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти, а убрзо се проширио.

Устанике су тада оружјем и добровољцима подржале кнежевине Црна Гора и Србија, што је довело до отпочињања српско-турског рата и настанка такозване Велике кризе.

Посљедица овог устанка и ратова који су вођени против Отоманске империје био је Берлински конгрес 1878. године, на којем су Црна Гора и Србија добиле независност и територијална проширења, док је Аустро-Угарска на 30 година окупирала БиХ, која је била у саставу Отоманске империје.

У оквиру манифестације биће обиљежена још два значајна догађаја из историје невесињског краја - друга "Невесињска пушка", која је испаљена јануара 1882. године против Аустро-Угарске монархије и трећа испаљена у јуну 1941. године у борби против фашизма.

Манифестацији у Крековима присуствовали су изасланик предсједника Републике Српске, предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Душко Милетић, народни посланици, представници херцеговачких општина, потомци страдалих и други гости.