Први устанак против отоманске власти подигнут је на територији Невесиња 1875. године, а његова посљедица био је Берлински конгрес 1878. године.
Друга Невесињска пушка, позната као Улошки устанак почела је 1882. године нападом на жандармеријску станицу у Улогу.
Непосредни повод овог устанка био је "војни закон" о обавезном служењу војног рока младића из БиХ који су били дужни да бране границе тадашње Хабсбуршке монархије.
Трећи устанак био је 1941. године и да је познат као Невесињска антифашистичка пушка.
Програмом обиљежавања вечерас ће на Тргу невесињске пушке бити отворена изложба слика на камену "Херцеговачких устаника", након чега ће се обратити званичници и бити одржан умјетнички програм.
Сутра ће у селу Крекови у 10.00 часова бити служен парастос, а затим положени вијенци на спомен-обиљежју погинулим устаницима.
Обиљежавању овог историјског догађаја присуствоваће предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Миленко Савановић.
Шта Ви мислите о овоме?