У инфраструктурне пројекте на подручју града Требиња у посљедњих годину и по дана уложено је око 20 милиона КМ, рекао је Срни начелник Одјељења за просторно уређење града Марко Рикало.
Захваљујући Влади Републике Српске, предузећу "Хидроелектране на Требишњици"и буџету Града Требиња проводе се пројекти реконструкције путева, водоснабдјевања, расвјете, фекалне и оборниске канализације, наводњавања, као и пројекти изградње и проширења паркинга, пјешачких стаза, изградње атлетске стазе на стадиону "Полице"...
"Из градског буџета за ове пројекте издвојено је око осам милиона КМ, док су Влада Српске и ХЕТ издвојили око 12 милиона КМ", истакао је Рикало.
Међу већим пројектима, он је навео изградњу система за наводњавање требињског поља, те система за наводњавање на Зубцима и дијелу Љубомира, изградњу водозахвата за Зубце, водоснабдјевање десне обале Требишњице, наставак радова на старој источној обилазници са кружним током, те реконструкцију пречистача отпадних вода.
"За пројекат наводњавања требињског поља, вриједан 5,5 милиона КМ, Влада Републике Српске је из кредита Свјетске банке издвојила 85 одсто новца, а 15 одсто је из буџета Града", истиче начелник Одјељења за просторно уређење града.
Рикало наводи да ће реконструкција пречистача отпадних вода бити финансирана грантом Владе Шведске у износу од два милиона КМ, а остатак око 1,5 милиона КМ је кредит Европске инвестиционе банке.
"Вриједност радова на водоводној мрежи на десној обали Требишњице је око 2,3 милиона КМ, у реконструкције градских улица уложено је два милиона КМ, а у наставак радова на бившој источној обилазници биће уложено 800.000 КМ, док је вриједност радова на путу према Дражин Долу милион и 100 хиљада КМ", истиче он.
У оквиру Спортско-рекреативног центра "Бање", на иницијативу ХЕТ-а почела је градња комплекса Олимпијског базена.
Уговорена вриједност радова за изградњу објекта је око 8,8 милиона КМ без ПДВ-а, а рок за извођење радова је 580 радних дана од дана увођења извођача у посао. Још три милиона КМ биће уложено у опремање комплекса и околно уређење.
Комплекс садржи два базена у приземљу - већи, олимпијских димензија 50 пута 25 метара, дубине 2,2 метра, базен за распливавање димензија 25 пута десет метара, дубине 2,2 метра и компензациони базен, као и друге пратеће садржаје /свлачионице, теретану, гардеробу, просторије за судије-делегате, конференцијску салу, ресторан, мокре чворове, сауну, унутрашње/подземне гараже и вањски/надземни паркинг/, укупне корисне површине 10.000 метара квадратних.
У Влади Републике Српске Срни је речено да је по различитим основама из Развојног програма и из Буџета Републике до сада у Град Требиње уложено више од 75 милиона КМ, а посредством кредитних линија Инвестиционо-развојне банке /ИРБ/ пласирано је још око 44 милиона КМ.
У овој години Влада Српске ће уложити још око три милиона КМ за систем водоснабдијевања града Требиња, изградњу локалне путне инфраструктуре, реконструкцију и адаптацију Центра средњих школа, те за изградњу дјечијег вртића у насељу Горица и изградњу православног-духовног центра у Мркоњићима - Попово поље /родном мјесту Светог Василија Острошког/, као и за подршку Епархији захумско-херцеговачкој и приморској за обнову и изградњу православних храмова у Републици Српској.
Према подацима Владе, из средстава Економско-социјалне компоненте Развојног програма Републике Српске за пројекте који се реализују на подручју Требиња до сада је уложено око 11 милиона КМ. Највећи број пројеката по овом основу односи се на изградњу, санацију и реконструкцију школских објеката - више од два милиона КМ, те за изградњу друмске обилазнице око града - седам милиона КМ.
Влада Српске континуирано улаже у област здравства у овој локалној заједници, те је по том основу, у Болницу и Дом здравља у Требињу уложено око седам милиона КМ.
Значајна средства уложена су и у област пољопривреде. Од 2007. године до данас Влада Српске је кроз разне пројекте, међу којима су и подстицајна средства за развој пољопривреде и села, у Требиње уложила више од 11 милиона КМ.
Када је ријеч о стамбеном збрињавању породица погинулих бораца и ратних-војних инвалида на подручју овог града, Влада је уложила 3,5 милиона КМ.
Захваљујући тим средствима, стамбено је збринуто 178 породица, од чега изградњом станова 102 породице, а неповратна новчана средства добило је њих 76.
Према подацима Владе, на подручју Требиња нема стамбено незбринутих породица погинулих бораца и ратних војних инвалида.
Из Владе наводе да није изостала ни подршка за развој породице, омладине и спорта, те је за те намјене Влада издвојила више од два милиона КМ.
У оквиру пројекта Владе Српске "97 кућа за вишечлане породице из Републике Српске" у Требињу је изграђено пет кућа за породице које имају петоро и више дјеце, а које нису биле стамбено збринуте.
Када је ријеч о запошљавању, за социјално збрињавање радника који су процесом приватизације, стечаја или ликвидације предузећа остали без посла, утрошено је више од милион КМ, а збринуто је 318 радника из два предузећа, рекли су Срни у Влади Српске.
У инфраструктурне пројекте на подручју града Требиња у посљедњих годину и по дана уложено је око 20 милиона КМ, рекао је Срни начелник Одјељења за просторно уређење града Марко Рикало.
У пројекте запошљавања у периоду 2007-2018. година, утрошено је око четири милиона КМ, а запослено је 856 лица. Посредством Фонда за професионалну рехабилитацију, оспособљавање и запошљавање инвалида од 2006-2018. запослено је 36 инвалидних лица, што је финансирано са око 90.000 КМ.
Кроз активности подршке привреди Владе Српске, међу којима су подстицај извоза, суфинансирање предузећа за производњу текстила, коже и обуће, издвојено је око четири милиона КМ, док је за субвенције електричне енергије за социјално угрожено становништво издвојено око 800.000 КМ.
Из средстава по пројекту "Водовод и канализација Републике Српске", који се реализује из донаторских и кредних средстава Европске-инвестиционе банке, за подручје Требиња одобрено је око 11 милиона КМ.
Према подацима Владе, за реализацију програма реконструкције, рехабилитације и изградње магистралних, регионалних и локалних путних праваца на подручју Требиња издвојено више од 5,5 милиона КМ.
Од 2006. до данас кроз различите пројекте за одрживи повратак обезбијеђено је више од шест милиона марака.
Шта Ви мислите о овоме?