Након што је пропала иницијатива да систем радарске контроле буде увезан са Граничном полицијом БиХ, многи возачи аутомобила страних регистарских ознака и даље ће моћи нагазити по гасу.

Стручњаци из области саобраћаја слажу се да се овај проблем мора на неки начин што прије ријешити, јер поред финансијског аспекта због неплаћених казни, ту је још већи - угрожена је безбједност на путевима, посебно током љета, кад је и све више возача са страним таблицама.

“Иницијатива је постојала, али усљед законских ограничења у надлежности Граничне полиције БиХ у санкционисању прекршаја из области безбједности саобраћаја, није успостављен у нашој земљи”, потврдили су за “Независне” у Граничној полицији БиХ.

Нагласили су да Гранична полиција БиХ, у складу са Законом о основама безбједности саобраћаја на путевима у БиХ, није орган надлежан за санкционисање прекршаја из области безбједности саобраћаја.

“Када надлежни органи за контролу и регулисање саобраћаја на путевима у БиХ возачима с иностраном возачком дозволом изрекну забрану управљања возилом, о томе, између осталих, обавјештавају и Граничну полицију”, истичу у Граничној полицији.

Како наводе, у хитним случајевима Гранична полиција може задржати возача, починиоца прекршаја, као и возило на граничном прелазу до, како истичу, доласка припадника министарстава унутрашњих послова надлежних за контролу регулисања саобраћаја.

Шевал Ковачевић, овлаштени судски вјештак за саобраћај и саобраћајни инжењер, наводи да је цифра финансијског губитка по основу ненаплаћених казни од возача аутомобила страних регистрација позамашна.

“Ако узмемо у обзир да су у љетном периоду 20-30 одсто аутомобили из дијаспоре, рекао бих да је губитак за несанкционисање таквих прекршаја између седам и десет милиона КМ годишње”, истиче Ковачевић.

Према његовим ријечима, рјешење овог проблема је у упису БиХ у Централни регистар аутомобила у Њемачкој за Европу.

“То што се не кажњавају страни возачи је с једне стране економски губитак, а са друге стране такви возачи се 'ослободе' приликом проласка поред фиксних камера, а онда повећавају брзину и угрожавају безбједност саобраћаја”, појашњава Ковачевић за “Независне”.

Према његовим ријечима, није довољно то што је БиХ дио само дифузног регистра у Лиону, гдје су, како каже, уписана само она возила која су предмет криминала, потјера или потрага, него је, сматра, неопходно да земља што прије постане дио Централног регистра аутомобила у Њемачкој.

Миленко Јаћимовић, предсједник Удружења за унапређење безбједности саобраћаја РС, рекао је да постоји база података у којој су забиљежени возачи које је саобраћајни полицајац зауставио и који су након тога санкционисани.

“Постојећа база је прилично мањкава и није најбоље рјешење јер она не укључује оне возаче које службено лице никад није казнило”, истакао је Јаћимовић.

Како је и раније писано, возач аутомобила страних регистарских ознака може бити кажњен за прекршај који су забиљежили стационарни и мобилни радарски системи уколико се контролом утврди да је тим возилом раније почињен прекршај.

Јаћимовић истиче да је питање да ли би приступање БиХ Централном регистру аутомобила у Њемачкој уопште било могуће.

“Питање је колико је то могуће и колико је у складу са законима и прописима ЕУ”, нагласио је Јаћимовић.

Како наводи, када су у питању наши аутомобили у иностранству, много је, истиче, лакше да се казне наши возачи јер су системи у ЕУ и свијету много боље увезани с царинским терминалима.