Доктора техничких наука Рада Савића (80) из невесињског села Крекови као и многе наше земљаке вуку завичајне носталгије. Читав радни вијек крстарио је свјетским мердијанима и сада је одлучио да позну животну доб чешће проводи у родној груди.

Савићева животна прича је препуна занимљивости и бар на његовом примјеру поврђује да се стручно усавршавање исплати и да се предан рад цијени свуда у свијету.

Послије завршеног Техничког факултета радио је у Институту за техничке студије у Љубљани, а потом је ангажован у Републичком геодетском заводу у Сарајеву. Докторирао је 1976. године на дигиталној фотограметрији и даљинској детекцији што је био први докторат тада нове технике у бившој Југославији. За афирмацију струке и нове техничко-технолошке поступке у радној пракси предсједник СФРЈ одликовао га је Орденом рада.

Као признатог стручњака сарајевска „Хидроградња“ 1982. године Савића ангажује на послове у иностранству.

− У Ираку сам шест година водио радове на хидроелектрани „Хадита“ што је био гигантски пројекат вриједан више милијарди долара−прича Невесињац. Додаје да је за постигнуте резултате од Садама Хусеина добио Орден рада.

Нови пословни подухват са „Хидроградњом“ Савић почиње у Либији. Био је изненађен када је добио позив да се састане са предсједником Моамером Гадафијем. Са тог првог сусрета под Гадафијевим шатором носи доста лијепих утисака. Била му је велика част што је либијски лидер од њега тражио мишљење за важан пројекат водовода у њиховој земљи.

− Када сам му објаснио одакле долазим наш састанак се претворио у прави пријатељски разговор. Гадафи ми је одмах на нашем језику испричао о студентским данима у Мостару гдје се једно вријеме школовао на Ваздухопловној академији ЈНА − каже Раде и додаје да је већ послије тог првог сусрета задобио повјерење предсједника. Потврда томе је и трећи орден рада у каријери, овог пута од Гадафија.

Савић је у Африци обављао и међународни експерски надзор над канадским фирмама, а за стручне услуге добио је признање заслужног грађанина Алжира кога је заступао као инвеститора у грађевинарству.

Наш завичајац пословну каријеру завршио је у Београду, гдје данас као пензионер са породицом ужива плодове свога рада. Повремено наврати у родне Крекове да окријепи душу и освјежи сјећања на дјетинство. Подсјећа на изреку да „све велике ријеке потичу из малих мјеста“, па тако и људи!