Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета", основано да чува и промовише српску културни баштину и идентитет Срба у БиХ, данас навршава 116 година рада.

У Сарајеву је, ради ширења просвјете и српске националне свијести Срба у БиХ, 1902. године основано Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета", које је имало велики број чланова и донатора, те располагало великом имовином.

Захваљујући помоћи "Просвјете", прве генерације српских ђака и студената из БиХ масовније су почеле да се школују према тадашњим европским стандардима.

Друштво је отворило велики број читаоница и велику Централну библиотеку у Сарајеву, те штампало много популарних књига ради просвјећивања народа.

У "Просвјети" су били активни многи значајни Срби из БиХ, као што су Алекса Шантић, Петар Kочић, Васиљ и Шћепан Грђић, Ђорђе Пејановић и Перо Слијепчевић.

"Просвјета" је под комунистичком влашћу забрањена 1949. године, а имовина конфискована.

Обновљена је на Видовдан 1990. године у сали Народне и универзитетске библиотеке у сарајевској Вијећници, а обновитељи су били интелектуалаци предвођени академиком Војиславом Максимовићем.

"Просвјета" је радила и током ратних сукоба деведесетих година прошлог вијека, док су предсједник и Главни одбор друштва дјеловали у Фочи.

Данас "Просвјета" дјелује у Сарајеву и Источном Сарајеву са одборима широм Републике Српске.

Институт за интелектуално власништво БиХ донио је 2013. године одлуку којом је прогласио Српско културно и просвјетно друштво "Просвјета" са сједиштем на Палама за јединог правног сљедбеника назива и знака овог друштва са правом кориштења у БиХ.

Мада су Срби готово нестали у Сарајеву, зграда Српског културног и просвјетног друштва "Просвјета" је још 2009. године проглашена националним спомеником.

Овај објекат саграђен је 1911. године према пројекту Милоша Миладиновића, док су кипарски радови повјерени кипару Фрањи Ребхену.

Зграда "Просвјете" данас представља и мјесто окупљања значајних интелектуалаца који проучавају историју и живот Срба.

Све је почело 20. децембра 1901. године, када је група интелектуалаца упутила молбу за оснивање друштва "Просвјета" с циљем материјалног помагања ученицима и студентима, те просвјећивања народа у БиХ.

Оснивачи друштва, њих 29, позвали су народ да прихвати дјеловање друштва, наглашавајући да су се усљед развоја науке и културе промијениле и друштвене прилике, што захтијева нове облике удруживања.

"Просвјета" је и данас центар окупљања Срба са ове стране Дрине и гаранција њиховог културног и образовног узлета.