Rusi i Srbi – narodi koji su geografski udaljeni, ali tako bliski. Danas postoje različita mišljenja, kako o veličanju Rusije, tako i o tome da Rusija nikada nije pomogla Srbe. Činjenica je da Srbe i Ruse veže duga zajednička istorija, religija i slovenski duh. Na ovu temu smo razgovarali sa urednikom „Vostoka“, Vanjom Savićevićem.

Kako bi ocenio srpsko viđenje Rusije između nekontrolisane ljubavi i večite sumnje da li su nam ikada pomogli?

– Tvrdnje ili sumnje koje povremeno provejavaju kroz javno mnenje da Rusija srpski narod nikada nije pomagala nisu tačne, a što dokazuju istorijske činjenice, pa i u ovo skorije vreme. Navešću samo neke iz srpsko-ruske istorije. Za vreme Prvog svetskog rata iz carske Rusije u Srbiju su preko Dunava stizali konvoji vojne opreme, hrane, ljudstvo, bolnička oprema, osnovane su ruske vojne bolnice.  Ruski car je dao ultimatum saveznicima, da ako srpska vojska ne bude spašena u povlačenju, Rusija raskida savez sa njima i povlači se iz rata. Svi tu svesno ili nesvesno veličaju ulogu Francuza, a ona je još uvećana kroz pesmu „Kreće se lađa francuska“, a iza te lađe u stvari stoji Rusija.

Rusija je oslobodila Beograd u Drugom svetskom ratu.

U današnje vreme, ruski zvaničnici, od predsednika do ambasadora uvek poštuju stav Srbije i njen teritorijalni integritet, kao i prava Republike Srpske. Nikada od nijedne druge države nismo imali tako jasno definisanu podršku.

Sećate se ambasadora Konuzina kada je ljutito upitao na forumu za bezbednost u Beogradu za vreme opšte krize na Kosovu: „Ima li ovde Srba?!“, jer niko nije ni pomenuo Kosovo.

Pominje se i pitanje, zašto su se povukli ruski padobranci sa Kosova? Istina oni su se povukli, ali ruski zvaničnici tog vremena su rekli: „Ne želimo da učestvujemo u otimanju srpske teritorije“. Šta se je desilo? Tadašnje prozapadne vlasti u Srbiji su sa UN pitanje Kosova prebacile na EU, a usled čega je Rusija izgubila svaku šansu da u međunarodnim institucijama podrži Srbiju. To je bio jedini, a mogu reći i ispravan potez.

Danas vidimo nesumnjivu podršku Rusije i Srbiji i Republici Srpskoj. I to, u svakom danu možete da čujete izjave o podršci nekoliko ruskih političara. Od koga još to danas možete čuti? Od nikoga, osim Srbije, Republici Srpskoj i obrnuto. Ako samo na osnovu ovoga, a dugačka je lista, neko kaže da Rusija nikada nije pomogla, onda ne znam šta još treba da urade. Prvo mi sebe treba da zapitamo, da li smo mi njima ikada pomogli…

Šta su ralozi neiskorištenih mogućnosti saradnje Republike Srpske i Srbije sa Rusijom?

– Postoje odlični vidovi saradnje, ali naravno oni uvek mogu da se unaprede i prošire, te daju jedan novi podsticaj, ma u kojoj oblasti. Naravno postoje i vidovi saradnje koje znatno treba unaprediti.

Na kulturnom planu se dosta radi, a što je i primetno, mada, nekada nije poklonjena dovoljna medijska pažnja i zainteresovani za određene događaje to propuste. Postoje kulturne ustanove kao što su „Ruski dom“ u Beogradu, „Ruski mir“ u Banjaluci i mnoge druge institucije koje su pod pokroviteljstvom Rusije. Veliki broj kulturnih manifestacija je održan i u Beogradu, Banjaluci kao i u drugim gradovima. Od koncerata Ruskih kozaka, kulturnih društava, do otkrivanja spomenika širom Srpske i Srbije, kursevi učenja jezika, kao i razne druge manifestacije.

Postoji volja, a postoje i rezultati i nadam se da će to ići na viši nivo. Potpisan je i niz sporazuma sa univerzitetima u Srbiji i Republici Srpskoj o međusonoj saradnji. Postoji tu dosta realizvanih projekata i što je bitno za naglasiti, sve te aktivnosti u svim oblastima su pokrenute u nekih zadnjih par godina i njihov rezltat se vidi.

Što se tiče medija, i tu saradnja postoji, kako ruskih, tako i iz Republike Srpske i Srbije. Mnogi portali, dnevne novine, časopisi imaju zajedničke projekte u kojima su našli svoj zajednički interes, te deluju u pravcu produbljivanja srpko-ruskih odnosa u svakom smislu. Istina ovi mediji su u manjini. Kao što znamo mediji su najjače oružje.

Ekonomija

– Neiskorišćene mogućnosti na ekonomskom planu u trouglu Republika Srpska – Rusija – Srbija treba tražiti u političkim uzrocima. Pre svega imate EU koja svojim uslovima, pa čak i pretnjama uslovljava kako Srbiju, tako i Republiku Srpsku, odnosno državnu zajednicu BiH, jer je spoljna politika na nivou BiH, a što opet ne znači da Republika Srpska ne može sama odlučivati o svojoj ekonomskoj budućnosti. To se pokazalo i kada je bio aktuelan „Južni tok“, a kada je Republika Srpska bez posrednika potpisala ugovor sa Rusijom o izgradnji „Južnog toka“. Taj posao je propao, a ista sudbina je zadesila i Srbiju i to sve zbog licemernosti EU, a kako je to rekao i srpski ministar spoljnih poslova. Sada, što se tiče gasa imamo projekat „Turski tok“ koji bi opet išao kroz Srbiju u Republiku Srpsku. Naravno, imamo „miniranja“ od strane nekih zemalja EU jer im to nije u interesu. Postoji tu i NIS, za koji neki kažu da je otet, a u stvari NIS u velikom procentu puni državnu kasu Srbije. Neki će reći, a kako je gas skup? Da, jeste skup, ali Srbija ima skoro najveće akcize. Poznato je da između Srbije i Rusije postoji sporazum o bescarinskom prometu te ga u tom smislu treba i iskorištavati. Nakon uvođenja sankcija između EU i Rusije, znatan je bio i porast izvoza u Rusku federaciju. Nedavno je u Srbiji boravio i predstavnik najvećeg trgovinskog lanca u Rusiji gde je sa oko 80 srpskih proizvođača hrane dogovorio isporuke na rusko tržište. Treba tu pomenuti i Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu kao jedan poseban vid saradnje.

Politika

– Ono što je najvažnije za napomenuti, je da politički interes, određuje i svaku drugu saradnju. Ako nema političkog interesa nema ni saradnje u nekom drugom smislu – kulturnom, ekonosmokom, vojnom i svakom drugom. Srbija i Republika Srpska vrlo često imaju neodređen stav prema mnogim stvarima. Takođe, bitna je politička volja za bilo kakvu saradnju. Ako nema te volje nema ni saradnje. Ono što bi Srbija i Republika Srpska trebale da rade, je da jasno izraze svoj stav po svakom pitanju, a ne da u neodređenim formulacijama državnici saopštavaju o nekim pitanjima. Tu dosta utiče i strah kod domaćih političara vezan za rekaciju EU – šta li će reći EU. Mislim da bi o svakom važnom pitanju trebalo imati izričit stav i dati do znanja svim zainteresovanim da nema ustupaka na sopstvenu štetu zarad zadovoljenja tuđih interesa.

Rusija je u više navrata govorila Srbiji da se Srbija odredi, definiše i zauzme stav, te da će je Rusija u skladu sa tim stavom uvek podržati. Kada imate neodređen stav „i ovo i ono, ali bez malo onog“ neće vas niko smatrati ozbiljnim sagovornikom.

Na primer u Republici Srpskoj imate pitanje NATO-a, u koji se ona na sva vrata gura, a o tome ćute čak svi njeni političari. Ovo važno pitanje se prećutkuje. Ponekad se pomene referendum, a niko nikad nije ni rekao na kojem nivou, nivou Republike Srpske ili državne zajednice BiH. Treba li nam još jedan referendum iz 1992. godine?

Isto pitanje vezano za Republiku Srpsku je i pristupanje EU. Svi govore o tim evrointegracijama, ali niko ne pominje na kojem će nivou biti referendum. Jedan političar iz opozicije, kao i iz pozicije u Republici Srpskoj su mi čak rekli da se o tome nije ni razmatralo. Pitao sam ih, da li vi želite referendum iz 1992. godine?

O ovim ozbiljnim pitanjima se dobro treba pozabaviti. Takođe, vraćanje otetih nadležnosti Republike Srpske bi se moglo sprovesti uz pomoć Rusije, ali za to je potrebna politička volja i jasno definisan stav.

Obično se kaže da Rusi imaju svoj interes, da li se on može poklopiti sa srpskim? Da li Srbi imaju svoj određen interes ili lutaju između Rusije i EU?

– Svaki odnos je iz interesa, ma kakav on bio. Ruski interes se negde može poklopiti sa srpskim, ali Rusija je najveća zemlja sveta i ona ima potpuno drugačiju percepciju sveta i političkog delovanja, tako da se u skladu sa tim određuje i njen interes. Ruski interes je da uzdignu naciju na zavidni nivo u smislu patriotizma, obrazovanja i međusobnog odnosa u društvu, kao i da u potpunosti koriste svoje znanje resurse i mogućnosti. Ruski interes je da budu potpuno nezavisni od bilo koga. Sa druge strane rusko stanovništvo i državno rukovodstvo sa poštovanjem gledaju na Srbe kao na narod koji ih poštuje i voli, naročito zbog dugih istorijskih veza, kroz ratove, religiju i svaki drugi vid. U skladu sa tim i ruski i srpski obostrani dobronamerni interes bi trebao biti taj da se te duge veze učvrste u političko-ekonomskom i svakom drugom saradnjom. Zar nije lepo sa starim prijateljem imati i takve veze, te ih nastavljati i preobraziti u još nešto više? Rusija je sigurno za to, a verujem i Srbija i Republika Srpska.

Srbija je sa druge strane rastrzana između Rusije i EU. Ali kako državni rukovodioci govore, trenutna politika je „i Rusija i EU“. Imate i kontra argument, Kosovo ili EU, te pitanje zašto tako žarko želimo da idemo tamo gde nam stalno rade iza leđa i većinom protiv naših interesa? Doći će trenutak kada, i ako Srbija uđe u EU, morati da donosi odluke suprotne njenim stavovima i javnom mnenju, te će morati svom najvećem prijatelju (Rusiji) udarati šamarčiće, koje ovaj neće ni osetiti, ali će se veoma uvrediti. Stoga hrljenje i bezpogovorno klanjanje EU nije pametno.

Opet se ovde vraća savet Rusije: „Neka se Srbija opredeli, donese i zauzme stav, mi ćemo je podržati“. Po mom mišljenju, jasno definisanog stava Srbija nema, a ni Republika Srpska, pogotovo što se tiče NATO-a i vraćanja svojih nadležnosti otetih od političara EU.

Obično se u medijima pominje da više Srba radi na Zapadu nego u Rusiji, i da ih više mašta da ode u neke od zemalja EU. Da li bi se bi više Srba moglo raditi u Rusiji, da li su te mogućnosti dovoljno promovisane?

– Verovatno je tačno da više Srba radi na Zapadu nego u Rusiji jer je to neka navika iz prošlih vremena i hrljenjem za devizama. Rusija je sada država koja je stala na svoje noge i u njoj se otvaraju nove mogućnosti. Poznato je da veliki broj građevinaca radi u Srbiji i da takođe ima veoma uspešnih poslovnih ljudi poreklom iz Srbije. Istina je i da mogućnosti nisu dovoljno promovisane. Poznato mi je da je Vlada Srbije organizovala odelenje za poslovne kontakte sa Srbijom. Spomenuo bih i odličnu knjigu Hadži Slobodana Stoićevića pod nazivom „Priručnik za izvoz u Rusiju“ u kojoj je na jednostavan način običnom čoveku predstavljen način i detalji ove problematike. Naravno, da je u ovom segmentu saradnje potrebno još dosta toga učiniti, ali za to je potrebna i politička volja, ali i volja privrednika.

Šta prosečan Rus misli o Srbima, koliko se to razlikuje od mišljenja prosečnog Srbina?

– Kada se u Rusiju nađete u bilo kojoj situaciji i kažete da ste Srbin, skoro svaki Rus će vam reći sa osmehom „Seeerb“ (Srbin). Taj osmeh i pozitivan odnos vam već odmah govori šta Rus misli o Srbima. Svaki drugi će vam reći „Mi smo braća“, a svaki treći će reći „Kosovo je Srbija“. Ovaj odnos Rusa prema Srbima je posledica dugih istorijskih veza koje se uče, prenose s kolena na koleno, a i danas takođe grade. Zamislite, kako se je samo osećati kada na velikom stadionu između dva ruska kluba hiljade navijača viče „Kosovo je Srbija“. O odnosu Rusa prema Srbima nema šta mnogo pričati. Oni su jednostavno takvi. I kod nas Srba je isto tako, bar ja tako mislim.