Богат културно-забавни програм, увијек насмијани домаћин Божидар Пашајлић, цицвара мајке Анђе од 80 љета и двије оперске диве из Београда обиљежили су 14.вече Херцеговине у хотелу Србија у Граду под Кулом, 22. јуна ове године, а у освит највећег националног празника Видовдана. „Видовдане мој очињи виде-тобом видим што други не виде.“
Иако је ријеч-искушење коме Херцеговци тешко могу одољети, овогодишњи програм почео је етно пјесмом „Колико снаге Хумска земља има“, аутора владике Григорија у извођењу женске пјевачке групе из Београда, коју води познати етномузиколог Бојана Николић. Настављено је игром и пјесмом из Херцеговине КУД „Алат Swisslion“ из Требиња, иза којих стоји традиција од 62 године.
Потом су млади требињски аматери направили шпалир и украсили сцену, на којој је умјетничка слика аутора Зорана Станковића из Београда уручена легендарном команданту Невесињске бригаде ВРС пуковнику Новици Гушићу. Ова слика је дар младих Херцеговаца из Београда и пријатеља из главног града,за родољубље и патриотизам. У име младих који су рођени у слободи на камену херецеговачком и генерација које расту у миру, слику за вјечност, у име свих завичајних удружења и дародаваца, уручио је домаћин вечери Божидар Пашајлић.
-На овај начин симболично одајемо почаст и поштовање свим браниоцима и ствараоцима Републике Српске и учесницима отаџбинско-одбрамбеног рата-рекао је Пашајлић.
„Сједокоси диригент“ пуковник Гушић се топло захвалио на изненадном поклону,истакавиши да је у рату често сједио на том великом камену пред Командом бригаде на Пријеким Грмима,а иза њега Невесиње и српска Херцеговина, за коју су гинули и да је тај ратни детаљ умјетник на лијеп начин дочарао на композицији.
Након ријечи добродошлице домаћина Божа Пашајлића, поздрав у име Херцеговине пренио је начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић, подсјећајући да ће догодине у Херцеговини на свечан начин бити обижељено осам вијекова од оснивања Хумске Епископије,када ће се први пут након 27 година, огласити и звона Саборне цркве Свете Тројице у Мостару.
Сабрање су благословили ђакон Бранислав Рајковић из Мостара, пренијевши хришћанску поруку љубави из Епархије Захумско-Херцеговачке и Приморске и свештеник Владимир Симеуновић, парох вршачки у име Епархије Банатске.
У богатом програму, свако на свој умјетнички начин, дио народне традиције пренијели су-гуслар Петар Шишовић из ГД „Никола Тесла „ из Обреновца, здравичар Вукојица Сандић, етно појац Марија Сандић, етно група Бојане Николић из Београда, КУД „Алат Swisslion“ са још једном кореографијом са југа Србије, за пјесму и забаву веома расположен бенд „Боја ноћи“, док је специјални гост музичког дијела вечери Нешо Лутовац даровао руковет изворних народних пјесама.
Врхунац програма означио је наступ оперске диве Бисерке Величковић,као и сталне чланице Опере Народног позоришта из Београда Мирјане Бегенишић,а ову врсту музичке умјетности Херцеговци могу да чују једино у Вршцу код домаћина Божидара Пашајлића!
Приређена је и томбола са богатим награда,па ће захваљујући игрању томболе, неки од „сијелџија“ путовати у Грчку 10 дана, други на викенд на Копаоник, трећи на Моско код Аћимовића, уз друге пригодне награде.
У културном кутку наступио је поета Божидар Глоговац, док су Јованка Иванишевић из Новог Сада и Милан Бели Бјелогрлић, у име СПКД „Просвјета“ представили ново издање „Нове Зоре“ и апеловали на већи брпј претплатника на овај једини часопис српске Херцеговине.
И једна занимљивост – кад је усаглашаван програм вечери, позваних учесника било је толико да се водитељ нашалио питањем –Је ли ово за двије вечери?, на што је домаћин Пашајлић, сасвим озбиљно, одговорио: „Једна, али вриједна“.
Да не заборавимо и цицвару мајке Анђе од 80 љета, јер цицвара као традиционално јело херцеговачко најављују вечеру. Како је Сабор у Вршцу одржан у вријеме утакмице Србија-Швајцарска на Свјетском првенству у фудбалу, на почетку програма је бурно поздрављено вођство српске репрезентације, док је каснији пораз прећутно потиснут у други план, па су посјетиоци пуног срца могли да наставе Људовање, Друговање, Херцеговање…
Миливоје Бештић
Шта Ви мислите о овоме?