Требињска полиција почетком мјесеца успјела је да спасе двоје малољетне дјеце од оца који је пријетио да ће их убити.

Талачких криза у Херцеговини до поменутог случаја скоро да није било, па је бомба без осигурача у рукама оца који као таоце држи дјевојчицу и дјечака узнемирила све Требињце, а пред полицију је поставила тежак задатак.

– Од четири сата преговора, бомба је била бар три сата без осигурача. Било је питање тренутка кад ће екплодирати – почиње причу Бојан Окука, замјеник командира Полицијске станице Требиње и члан преговарачког тима МУП Републике Српске. Окука подсјећа да је у преговарачком тиму било троје обучених полицијских службеника за ове послове међу којима и једна жена, која је прва почела преговоре, као најискуснија у тиму.

– Одмах смо схватили да нападач не жели да преговара са женом и ја сам преузео преговоре уз помоћ колега из оперативног тима, који су ми помагали. Причате са човјеком који је на пет до десет метара удаљен од вас, држи бомбу којом је неколико пута замахивао и свјесни сте да је у сваком моменту може бацити на вас или дјецу – објашњава Окука.

Он додаје да је најтежи облик преговарања лицем у лице, али у таквим ситуацијама треба остати сталожен и покушати открити да ли је особа спремна нешто да уради и у којем моменту.

– Најважније је остварити комуникацију, ући у причу са нападачем и послије кратког времена се почне губити осјећај бриге за властитим животом. Настојите опустити причу што више, а у већини тренутака нисте на безбједној удаљености и у питању је ваш лични живот. Када схватите шта је крајњи наум нападача, постаје лакше – објаснио је Окука тајне свог заната.

Замјеник командира Полицијске станице Требиње каже да је у случају отмице двоје дјеце, додатна отежавајућа околност била што је нападач одлучио да изађе из куће и пјешке прође кроз насеље.

– У једном моменту нападач је донио одлуку да крене према основној школи и у тим ситуацијама морате искористити посљедњу могућност коју смијете урадити, а то је посегнути за оружјем и наредити нападачу да не може даље. Бирате између живота двоје и преко стотину јдеце, колико их је било у школи – прича Окука.

Он објашњава да је ово успјело, да се нападач вратио неколико стотина метара, гдје су настављени преговори.

– Након исцрпљујућих преговора оперативни штаб одлучио је да нападачу испуни захтјев и доведе супругу. Кад је угледао супругу потезао је дјецу себи и даље држао бомбу без осигурача и имали смо осјећај да ће да легне по бомби- присјетио се Окука.

Након доласка супруге нападача, у акцију ступа припадник јединице за подршку Полицијске управе Требиње, Драган Самарџић који је успио да извуче дјецу на безбједно.

-Просто сам осјетио да могу нешто урадити, јер ми је било жао дјеце. Искористио сам прилазак супруге и отео нападачу једно дијете, а онда је пунац скочио на њега и пали су на земљу. Дјевојчицу је отац и даље држао за косу и није хтио да је пусти. Бројао сам пет секунди од пуштања бомбе и успио сам, мислим, у петом секунду да извучем и дјевојчицу и заклоним дјецу тијелом – присјетио се Самараџић.

Он се сјећа да је на бомбу без осигурача први пут ишао и прије двадесетак година, али у питању су биле старије особе.

Права бомба

У Полицијској управи Требиње након увиђаја потврдили су да је нападач држао праву бомбу у руци. Утврђено је и да је бомба због влаге у којој се налазила дужи период била зарђала.