Наставница вјеронауке у Основној школи “Вук Караџић” у Требињу Жанела Пажин свој хоби, осликавање стаклених флаша, “зачинила” је домаћим ликерима с укусом Херцеговине које сама припрема, а тајни састојак који њена пића чини јединственим је љубав коју непрестано улаже у тај посао.

Кроз позив просвјетног радника, којим се бави већ двије деценије, и као мајка два дјечака открила је непознате стране своје личности. Прва, којој је и даље посвећена, била је осликавање камења и стаклених флаша.

Каже да ју је фочански Богословски факултет “Свети Василије Острошки”, који је завршила, на својеврстан начин повезао са сликањем, а говорити о креативности, бар у њеном случају, није могуће без духовности.

Удајом у породицу Пажин, у којој су домаћи ликери незаобилазан аперитив, наметнула се и нова идеја да од стандардних почне да прави и неке друге врсте овог пића те да их пакује у њене, руком осликане флаше.

- С умијећем прављења ликера упознала ме је свекрва. Она је годинама сакупљала и записивала бројне рецепте. Има их на стотине. Већина ликера је управо по њеним рецептима, иако се трудим да и сама осмислим неке нове - прича ова домишљата наставница. Како каже, у прављењу ликера се ужива исто као и у дегустацији.

- Осмишљавати рецепте, играти се састојцима, имати слободу мене бескрајно испуњава. Ликери могу да се направе од сваког воћа. Важно је осигурати свјеже намирнице, обратити пажњу на хигијену и користити стаклене боце. А обавезно је све радити са много љубави - открива свој рецепт Жанела. Сваке сезоне настаје неки нови ликер, па осим воћних, ту су и они од љековитог биља.

- Међу ликерима од љековитог биља мени је најдражи онај од кадуље. Највише га купују и наши људи који живе изван Херцеговине. Осим што је укусан, мислим да у њему осјете мирис завичаја, те га стога толико и траже. С обзиром на то да у  овим крајевима љековитог биља имамо у изобиљу и растемо уз то, чим се неко пожали на нешто, одмах добије савјет шта је добро “за ту бољку” - вели Жанела.

Иако већи дио посла уради сама, у брању биља јој помажу сви укућани, нарочито најмлађи.

- То увијек има неку посебну енергију. Дјеца уживају у природи, али и кад могу да помогну. Дешавало се, и није ми тешко, да путујем и километрима ако ми треба неко биље, а нема га код нас. Некада тражим и “помоћ пријатеља” па са Морина и из Калиновика стижу боровнице, гавез, бобице клеке, смреке… То ми пружа могућност истраживања, упознавања са новим укусима и мирисима - прича она.

Већина ликера породице Пажин прави се на домаћој лозовој ракији, како се најчешће у Херцеговини и припремају. Жанела се и ту мало поиграла укусима те је понуду проширила и на неке нове, драматичније ноте.

- Правим двије врсте ликера у црном вину, од рузмарина и листа вишње. Ликер од листа вишње мени је омиљени. Необичног је укуса и другачији јер сви праве искључиво од плода вишње и у ракији. Поступак припреме скоро је исти, било да је ликер са вином било са ракијом - каже Жанела.

Рецепти

Породица Пажин има своје засаде лаванде, па Жанела прави и сувенире с овим украсним биљем.

- Прије сам је паковала у украсне врећице, које је везла моја свекрва. Нажалост, нисам стигла од ње да научим да везем, али ми је зато оставила рецепте за храну, ликере, зимницу, чајеве и мелеме из народне медицине. Највећа ми је жеља да их једног дана објединим да чувају сјећање на њу - сјетно говори Жанела Пажин.