Да се не заборави фочанска гимназија из 60-их година, тадашња Гимназија Др Симо Милошевић труде се некадашњи гимназијалци који су се окупили у суботу у Фочи како би прославили 50 година матуре. Посјетили су школу, дружили се и присјећали школских дана.

Ученици, 13. генерације Гимназије др Симо Милошевић, а сада већ пензионери, кажу да су једна од ријетких генерација која се састаје сваке пете године, те да су ту традицију прекидали само у вријеме ратних дешавања. Присјетили су се професора, школских дана, игранки али и матруске вечери.

Присјетили су се каква су им била интересовања тих 60-их година, како је њихова младост изгледала тада. Славко Суботић, који је био ученик 13-те генерације гимназије, каже да су им интересовања била бројна: „Те шестдесете године су вријеме романтизма. Сјећамо се бројних догађаја, тада се смопињао Фишер, Че Гевара, Јуриј Гагарин и то су теме које су биле нама занимљиве. Важно за тај период је и што се сјећамо доласка рокенрола на наше просторе“.

Међу ученицима 13. генерације фочанске гиманзије др Симо Милошевић и Небојша Раичевић, по занимању правник, човјек који је радио у Влади некадашње Југославије, те у скупштини четири државе, СФРЈ, Савезне Републике Југославије, Србије и Црне Горе и на крају је у пензију отишао као запосленик Скупштине Србије.

Срести се са школским друговима и 50 година након матурске вечери изузетан је осјећај, каже Раичевић. Тада је, у односу на данас доста тога било другачије. У његовој генерацији пет одјељења је уписало гимназију, а завршило је само 40 ученика: „Осјећај је заиста невјероватан срести старе пријатеље послије толико година. Ја сам двије године био у гимназији у Подгорици, а трећи и четврти разред у Фочи. Фочанска гимназија није нимало заостајала за оном из Подгорице. Заиста смо имали врхунске професоре, а и ученици који су завршили гимназију такође су били врхунски студенти и људи са сјајним каријерама. Те 1964. године у гимназију се уписало пет одјељења, а на крају школавања 1968. само су 42 ученика завршила, што показује колико су критеријуми били строги“.

Доктори наука, адмирали, универзитетски професори, љекари, електроинжињери… све су то занимања којим су се бавили ученици тадашње 13. генерације фочанске гимназије. Међу њима и један дефектолог Милија Саламадија који тренутно живи у Барајеву. Поносан је на своју генерацију, свој радни вијек, али и на то да ће ускоро постати прадједа. И њему су гимназијалски дан остали у најљепшем сјећању: „Предиван је осјећај доживјети 50 година матуре. И када се сретнемо увијек имамо нешто за рећи једни другима. У најљепшем сјећању ми је остало наше другарство и једна смо од ријетких генерација која се окупља сваке пете године“.

Међу слављеницима 50 година матуре је и Радојица Млађеновић, који је у пензију отишао са позиције предсједника СО Фоча, а био је и професор хемије. Сјајан је осјећај опет срести школске другове, каже Млађеновић: „На нашу велику радост нисмо се пуно промијенили. Већина нас је релативно доброг здравља и скоро смо сви пензионери. Жао нам је што неки нису успјели да дођу да се сви заједно присјетимо те револуционарне 1968. године, када смо протествовали улицама Фоче носећи пароле против рата у Вијетнаму. Тада су биле масовне демонстрације у Београду и другим градовима и тада су забрањене шетње ђака уочи матура“.

Ова генерација имала је срећу да градиво учи од најбољих професора, који су припремали за факултетско образовање. Имали су и срећу што су власници јаког и незаборавног другартсва из средње школе и што су још увијек жељни заједничких окупљања и дружења, што и показује њихова прослава 50 година матуре, тог јубилеја који сваки човјек жели да дочека.