Поводом 140 година од Невесињске пушке у Галерији Радио-телевизије Србије синоћ је отворена је изложба слика на камену Биљане Ристић

 Позната херцеговачка сликарска је на јединствен начин Београду представила јунаке Невесињске пушке. На камену са Морина или, како ових дана новинари сликовито кажу, “херцеговачког Тибета” представљени су ликови знаменитих  јунака.

Свака генерација Невесињаца је осуђена да чува слободу: Војин Гушић, БОРС Невесиње

Биљана Ристић је оживевши ликове војводе, хајдука и харамбаша на симболичан начин приредила право херцеговачко саборовање које је привукло земљаке са разних страна.

Причајући о настанку саме идеје и рада на овој изложби у које је потрошила три године рада, ауторка је нагласила:
– Колико смо поносни што смо потомци или саплеменици ових јунака. Посебна је привилегија уживати у тој улози, а управо та енергија ми је помогла да истрајем у намери да на једном месту окупим херцеговачке хероје.

Извући поуке из историје: Зоран Јањић

Част да отвори изложбу припала је једном од организатора ове изложбе, Зорану Јањићу, председнику Удружења Невесињаца у Београду.
– Кључна ријеч свих догађаја који су обиљежили прошлост нашег народа кроз вијекове јесте – слобода. Она се у муци и страдању губила и тешком муком и страдањем поново задобијала. Генерација јунака пред чијим ликовима стојимо и њихово јуначко дјело производ су вијековима таложене, од туђина наметане невоље и сна многих покољења да те невоље престану и да се живи у слободи. Да су невоље трајале мјесец, годину, пет,  десет година, па да се народ некако претрпи и издржи у нади да ће и то проћи. Али када невоља, у свим својим најстрашнијим облицима траје четири стотине година, онда можемо замислити која се и колика енергија за ослобођење накупила и наједном експлодирала. Устанак се, једноставно, морао десити.

Јањић се осврнуо и на запостављен однос према сопственој историји.
– О овом устанку знања су нам, нажалост, оскудна и за многе од нас прилично одоцњела. Поред наше пословичне небриге, један од разлога том незнању засигурно лежи у начину на који је он окончан и дешавањима која су потом наступила. Умјесто заслужене слободе, вољом туђина, поново је наступила неслобода. Она, у својим промјенљивим појавама, траје све до данашњих дана. Стога је нужно да се изнова и са новом енергијом враћамо устанку Невесињска пушка.

Испред домаћина РТС-а, говорила је Александра Јелисавац, руководилац службе Баштина и културна продукција.

– Догађаје чине људи. Људи који воле свој род и своју родну груду, земљу бурне историје, земљу споменика, земљу Мирослављевог јеванђеља,… Хумску земљу. Сиромашну, шкрту, али издашну кад човека ваља изродити. Човека по својој природи учтивог, топлог, срдачног, љупког и добростивог како Дучић у Јутрима са Леутара каже, али несебичног, храброг и решеног да по цену живота истраје у својим племенитим циљевима. Њима у спомен а њиховим потомцима на част – истакла је Јелисавац.

Узроци устанка “Невесињска пушка” су дубоки и свестрани. Док су слободне европске земље имале парламентарну демократију, Херцеговина се гушила у крви од турске тираније.

Историјски осврт је направио Томислав Шиповац који је покушао да дочара стање у Херцеговини пре, за време и након устанка. Наредних дана читаоци портала Слободна Херцеговина имаће прилику да прочитају овај текст који је у најсажетијем облику препричао један од најдраматичнијих историјских догађаја на овим просторима.

Изложба поред сећања на херцеговачке јунаке повезује и генерације њихових потомака. На ову изложбу због спортских обавеза није стигао један од потомака херцеговачких хероја, тенисер Ненад Зимоњић, али ту је и овога пута била Наташа Глигорић.

После ђенерала Драже, могао би да заигра у улози Луке Вукаловића: Небојша Глоговац и Биљана Ристић

Нису изостали многи знаменити Херцеговци који живе и раде у Београду, а сама појава чувеног српског глумца Небојше Глоговца у холу РТС-а наметнула је питање да ли ће се у скорој будућности Невесињска пушка екранизовати.

Подршка породице и пријатеља