Власник предратне браварске радње у Требињу Салих Алијагић поражен је и на суду у Хрватској у посљедњем покушају да од Републике Српске у маратонским судским споровима наплати десетине милиона марака за одузимање непостојећих "сребрних електрода", сазнаје портал "Капитал".

Одлуку Општинског суда у Дубровнику, који је 2016. године признао пресуду Основног суда у Требињу по којој Република Српска треба да му исплати више од шест милиона КМ на име имовине уништене у рату, зауставио је другостепени Жупанијски суд у Бјеловару.

Алијагић, наводи се у пресуди, није имао право на овакву одлуку дубровачког суда јер, иако настањен у овом граду, нема хрватско држављанство.

Бјеловарски судија Добрила Ћурувија овакву пресуду је донијела 3. августа прошле године, након што су се на одлуку дубровачког суда жалило Правобранилаштво Републике Српске, које заступа Министарство трговине и туризма Српске и требињску фирму "Металац" у стечају.

Портал наводи да је побијеним рјешењем првостепеног хрватског суда прихваћен приједлог и призната одлука Основног суда у Требињу од 17. октобра 2003. године, која је постала правоснажна 16. септембра 2009. године, а којом је наложена исплата 6.033.985 КМ са затезном каматом која тече од 27. јула 1993. године и надокнада парничног трошка од 49.000 КМ све у року од 15 дана.

"Против таквог рјешења жалиле су се Република Српска и град Требиње, наводећи као разлог повреду поступка и непотпуно утврђене чињенице, те погрешну примјену материјалног права", пише "Капитал".

Бјеловарски суд усвојио је ову жалбу јер у судском спису није постојао доказ да је Алијагић држављанин Хрватске.

"Предлагач навођењем личног идентификационог броја не доказује држављанство Хрватске. Будући и да, након што је приговорено, у спис није доставио доказ о хрватском држављанству, а ни у законској одредби није утемељио свој приједлог, жалбе су основане па се преиначава побијано рјешење и приједлог одбија као неоснован", наводи се у пресуди која је у посједу портала "Капитал".

Медији су раније писали да је Алијагић желио да заобиђе Закон о унутрашњем дугу Републике Српске, према којем наведени износ треба да му буде исплаћен у обвезницама. и да се, умјесто обвезница, "дочепа" имовине Републике Српске у Хрватској.

Портал наводи да су у Министарству трговине и туризма Српске тврдили да је у предмету "Алијагићи" ријеч о унутрашњем дугу Српске, због чега штета мора да буде измирена искључиво у складу са Законом о унутрашњем дугу Републике Српске који је "leks specialis" закон.

Тај закон, појаснили су, односи на материјалну и нематеријалну штету насталу у периоду ратних дејстава од 20. маја 1992. до 19. јуна 1996. године, а штета по браћу Салиха и Муамара Алијагић настала је 1993. године.

Правни експерти су објашњавали да се Закон још од 2006. године примјењује на све пресуде у случају ратне штете, а он је и усвојен да буџет Републике Српске не би дошао у опасност због бројних судских пресуда, а управо случај "Алијагић" био је повод за доношење Закона.

Случај се на судовима "повлачи" још од 1999. године, а почео је одштетним захтјевом од око 34 милиона КМ на име одштете за машине у рату изузете из радионице браће Алијагић.

Салих Алијагић је прије неколико година и сам најавио да ће покушати да се дочепа имовине Српске у Хрватској, тврдећи да зна да у Хрватској постоје некретнине чије је власништво нека од општина или фирми из Српске, те да ће тиме намирити штету.

Портал подсјећа да је Министарство унутрашњих послова Републике Српске у мају и августу 2005. године поднијело два извјештаја о почињеном кривичном дјелу против Салиха Алијагића и четворице сарадника, којим га терети да је у судском спору против општине Требиње за ратну одштету употребљавао неистините пословне исправе и прикривао стварно пословање "Алијагића".

Полиција је утврдила да су фалсификоване потврде фирме "Пероми" од 25. априла 2002. године, фирме "Холдинг Обод" Цетиње од 14. марта 2002. године, које говоре о сребрним електродама у радњи Алијагића.

Алијагићи су на основу тих папира Основном суду у Требињу тужили Републику Српску, општину Требиње и фирму "Металац" ради накнаде ратне штете у износу од око 34 милиона КМ. Касније је тај износ смањен на око шест милиона.

Требињски суд је 17. октобра 2013. године наложио намирење у готовини иако је 2012. године Врховни суд Српске у предмету тражиоца извршења Салиха Алијагића за дуг од 4,75 милиона КМ као надлежан одредио Окружни суд у Источном Сарајеву, који је утврдио да је Република Српска обавезна да наведени износ измири емисијом дугорочних обвезница са роком доспијећа од 14 година и исплатом у 10 једнаких рата од девете године прије крајњег рока доспијећа.