Столачки Срби су свој храм обновили 1870. године у великом труду и љубави, на метоху древног столачког православног манастира Пресвете Богородице Видовске, који је до турског поробљавања живио у самом средишту града.
У овој мученичкој цркви, чијег су свештеника и цијели црквени хор 1941. године усташе бациле у јаму Јагодњачу, а истакнуте столачке Србе ножем и маљем уморили, жене и старце у Јасеновац без повратка послали, у времену најгорег комунистичком богоборства службовао је отац Слободан Биберџић.
Отац Слобо, касније архимандрит Симеон Добрићевски, рођен је у Стоцу, био је његов духовни цвијет и украс цијеле православне Херцеговине.
Својом пречасном 50-годишњом службом постао је нововремена похвала столачких Срба, наш залог пред Господом да ћемо се Стоцу вратити, а Спасов храм псалмопојем испунити.
Шта Ви мислите о овоме?