Већина студената у БиХ, и поред недостатка довољно стручне праксе на факултетима, током љета радије бира љетовања него могућност усавршавања и стручне праксе у разним компанијама што у БиХ, што ван ње, сматрају представници студентских организација.

Мерим Сердаревић, предсједник Студентског парламента Универзитета у Сарајеву, каже да је недостатак праксе велики проблем са којим се суочава високо образовање у БиХ, те да је то највише видљиво након завршетка студија приликом запошљавања.

"Када су у питању феријалне праксе, заинтересованост је мала. Постоји више фактора због чега млади не желе ићи на љетну праксу, то је одраз генералног стања међу младима, јер је мала заинтересованост за праксе у приватном сектору и нажалост сви би да ништа не раде и добијају плату, односно да се запосле у јавном сектору", рекао је Сердаревић за "Независне".

Нагласио је да би се могло рећи да студенти радије бирају љетовање него љетне праксе и позвао студенте да мијењају свијест и стичу радне навике.

"Период студирања треба искористити за стицање радних навика и даље их треба развијати. Треба љетовати, али треба и зарадити за љетовање", каже Сердаревић.

Додао је да је врло мала заступљеност пракси у БиХ и она се више нуди у иностранству, јер код нас то није системски развијено, те да су то углавном појединачни случајеви у одређеним привредним друштвима.

Један студент из Бањалуке каже да има прилику да иде на праксу у једно предузеће, али да то неће прихватити јер не плаћају ни марку.

"Радије ћу на море, имам тетку у Црној Гори, него да другом радим бесплатно", каже он.

Милан Милишић, предсједник Уније студената РС, каже да немају евиденцију колико студената самоиницијативно током љета обавља праксу, јер то у суштини зависи од самих студената.

"Из године у годину покушавамо укључити и активирати за праксу што већи број студената, па и руководства факултета", рекао је Милишић.

Он каже да увијек постоји један број студената који су заинтересовани за љетне праксе, али да се углавном ради о мањини од укупног броја студената.

Он додаје да од професије и занимања за које се студенти школују зависи да ли постоји могућност праксе.

Сузана Обрадовић, предсједник Студентског савеза Правног факултета Универзитета у Бањалуци, каже да је већина студената на њиховом факултету заинтересована за обављање стручних пракси током љета, али да за то немају могућности, јер ту праксу немају гдје обављати.

"Упозната сам са радом једне од адвокатских канцеларија у Бијељини и знам да они нуде студентима љетне праксе, што је врло похвално. Постоје омладинске организације које младима нуде обављање праксе ван граница БиХ, али се ту студенти сусрећу са језичким баријерама, па тако праксе ван БиХ нису на завидном нивоу. Студенти траже већином плаћене праксе, што је данас ријеткост наћи", рекла је Обрадовићева за "Независне".

У Технолошком парку "Интера" у Мостару кажу да су веома задовољни одзивом студената за обављање стручне праксе путем јавних позива које објављују, али кажу и поред тога што је одзив позитиван, увијек има студената који се неће пријавити.

На Бањалучком универзитету кажу да се студенти одазивају на позиве за извођење практичне наставе, те да је кроз Стратегију развоја Универзитета, која је усвојена у прошлој години, дефинисано да се у оквиру студијских програма стави акценат на практични дио наставе, односно на оспособљавање академских грађана у будућој професији коју ће обављати.