Аутор књиге “Погажени тестамент” доктор Драган Ковач из Требиња, која је роман о Луки Ћеловићу - Требињцу, највећем добротвору београдског Универзитета, овогодишњи је добитник Златне значке Културно-просвјетне заједнице Србије за 2018.годину.

Златну значку додјељује Културно-просвјетна заједница Србије, Министарство спољних послова Србије и Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, а под покровитељстом Министарства културе и информисања Србије.

Свечаност поводом јубилеја биће одржана 15. маја у Народном позоришту у Београду, када ће бити додијељене награде овогодишњим добитницима.

Подсјећамо да је др Драган Ковач имао изузетну част да у марту 2017. године у препуној Свечаној сали Универзитета у Београду, по први пут оваквим поводом, окупи поштоваоце лика и дјела Луке Ћеловића- Требињца да причају о човјеку и људима каквих више међу Србима нема.

У сали коју красе портрети 38 београдских ректора посебну причу изискује портрет Луке Ћеловића Требињца који је дјело Бете Вукановић (рођене у Банбергу као Бабет Бахмајер). Она је осликала Ћеловића придржавајући се скице свог супруга, тада већ познатог сликара Риста Вукановића. Судбина овог портрета била је непозната 70 година, али је захваљујући угледним професорима ове генерације на једној аукцији овај портрет откупљен и враћен на мјесто које му припада. Портрет Луке Ћеловића су откупили и Универзитету даровали: професор Филозофског факултета Марица Шупут, професор Медицинског факултета Владимир Костић, научни саветник Византолошког института Гојко Суботић, професор Електротехничког факултета Дејан Поповић, професор Медицинског факултета Предраг Пешко, професор Филозофског факултета Леон Којен, професор Филолошког факултета Слободан Грубачић, професор Медицинског факултета Владимир Бумбаширевић, професор Филозофског факултета Љубомир Максимовић, професор Филозофског факултета Живан Лазовић, професор Филозофског факултета Александар Костић и амбасадор Бојан Бугарчић.

Аутор књиге “Погажени тестамент” доктор Драган Ковач обраћајући се еминентном скупу у Свечаној сали Ректората, у марту 2017.године, објаснио је мотив за писање романа о Луки Ћеловићу.
"Јунак мог романа прије сто година стекао је велики иметак, имао је све што се пожељети могло, али… То није представљало извор његове среће, нити суштину постојања. Он је желио бити - и био је – и остаће, упркос трагици која се посмртно десила", рекао је Ковач додајући да је радећи на роману спознао чињеницу за коју нема доказе, али је сасвим сигуран да је истинита.
"Наш велики нобеловац Иво Андрић је мислио управо на Луку Ћеловића када је написао своју чувену сентенцу: Сви ми умирено само једном, а велики људи два пута, једном када их нестане са земље, а други пут кад пропадне њихова задужбина", закључио је Ковач.
Обраћање предсједника Српске академије наука и уметности др Владимиру Костићу који је и сам учествовао у откупу портрета Луке Ћеловића, никога од више стотина присутних није оставило равнодушним.
"Када смо откупили портрет, тада су први пут неки од нас прочитали интегрални текст тестамента Луке Ћеловића и ко каже да му се очи тада нису овлажиле  - лаже ", рекао је Костић.
Он се запитао како је могуће да један Требињац уради више за београдски Универзитет него све владе, политике и идеологије које су услиједиле након Лукиног живота.
"Нису паре и зграде завјештање Луке Ћеловића, његова намјера је завјештање. Не сумњам да ће се појавити неки нови Лука Ћеловић, који ће умјети да заврши оно што је започето. Имаће, захваљујући господину Ковачу, једну врсту упутства шта да ради",  закључио је Костић.

Подсјећамо на крају ове информације да је процијењена вриједност Ћеловићеве задужбине 1939. године износила преко 32 милиона динара и била већа од сачуване Нобелове заоставштине.

Аутор Зоран Гргуревић