Осунчан медитеранским сунцем, у оази платана, винограда и љековитог смиља, изнад кога се надвија попут уснулог лава планина Леотар, лежи градић Требиње - економски, културни и туристички центар Источне Херцеговине.

Смјештен на самом југу Републике Српске, на тромеђи Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске, овај град је увијек био раскрсница путева којим су пролазили многобројни народи и каравани, остављајући неизбрисив траг у духовној и материјалној култури.

Требиње је чудесан спој Медитерана и Оријента, капија кроз коју се мора проћи ка унутрашњости Балканског полуострва. Тим путем су пролазили Илири, Римљани, Словени, Византијци, средњовјековни владари Немањићке државе, Отоманска империја и Аустроугари, а данас, када је Требиње постало прави туристички бисер - многобројни туристи из читавог свијета.

У свом походу ка Медитерану и Балкану, љубитељи путовања обавезно сврате у Требиње, дочекају јутра са Леотара, попију кафу испод Платана, пређу преко старог Арсланагић моста из 16. вијека, који је изградио чувени Мехмед Паша Соколовић, окрепе се вином и херцеговачком жилавком из многобројних винарија, међу којима се истичу "Вукоје", "Анђелић", "Петијевић" и "Тврдош".

Гастрономија и култура

Гастрономски сладокусци не пропуштају да пробају традиционална требињска јела попут цицваре, сира шкрипавца, сармица, приганица и пршуте. Нарочито је примамљиво пробати ове домаће специјалитете у амбијенту старих херцеговачких кућа, попут ресторана и спа хотела "Студенац", мјеста које вас омами при првом сусрету, што због близине Требишњице, што због топлине породичног дома којом одише аутохтона коноба и предусретљиви домаћин Југослав Деретић.

Наравно, овај топли амбијент и врхунски гастро доживљај пружају и винарије гдје се уз вино обавезно проба домаћа храна.

Свакако, Требиње је и град који мами својом старином и културно–историјским наслијеђем, па је незаобилазни дио похода на Требиње и одлазак у Музеј Херцеговине. У овом здању које представља једно од најстаријих културних установа у источној Херцеговини, налази се неколико сталних поставки: археолошка, етнолошка, Дучићева колекција античких споменика од 70 фигура од камене пластике из Италије, 14 умјетничких слика домаћих и страних сликара, таписерија, мозаик, јапански вез, Дучићева одликовања, амбасадорска одора, природњачко-историјско одјељење.

У шетњи кроз вијекове, путници намјерници могу наићи и на надгробну плочу жупана Грда из 12. века, као најстарији ћирилични споменик у БиХ, сазнати да је Мирослављево јеванђеље највјероватније писано у Требињу, а не у Цркви апостола Петра и Павла, и да се наша народна изрека „лупаш као Максим по дивизији“ не односи на неког нашег човека, већ је то марка пушкомитраљеза који је и изложен у овом музеју. Ово оружје је добило назив по његовом творцу, аустријанцу Максиму, који је касније извршио самоубиство, када је видио до каквих мрачних посљедица је довео његов изум.

Дучићев град

Требиње је град пјесника и јуначког срца, али прије свега, надалеко чувен по великом Дучићу, пјеснику и првом дипломати некадашње Краљевине Југославије. Он је обојио својим замислима и визијама толико овај град, да он одише на сваком кораку његовим идејама, управо од Музеја Херцеговине па све до Платана, који су са ријеком Требишњицом постали симболи и зелени чувари овог града. На улазу у Дучићев парк налазе се фигуре лавова, његов поклон родном граду, па Дучићева чесма, Капител на стубу, Први споменик Његошу, Фигура дјечак на делфину, Споменик ослободиоцима Требиња из I свјетског рата, Статуа Јелене Анжујске.

Подизање манастира Херцеговачка Грачаница на брду Црквина, са кога се види цијело Требиње, била је посљедња пјесникова жеља. У овом манастиру окруженом чемпресима Дучић је и сахрањен, када су његови посмртни остаци пренесени из САД на Благовијести 2000. године.

Светиње различитих конфесија

Још један манастир је незаобилазни дио ходочасника из цијелог свијета, а то је манастир Тврдош из 4. вијека, посвећен Успењу пресвете Богородице, гдје се налазе честица часног крста и рука краљице српске Јелена Анжујске. Већ од 15. вијека постоје трагови и винског подрума у овом манастиру, а производња вина је настављена и до данашњих дана.

На источној страни Поповог поља на путу Требиње - Мостар, налази се село Мркоњићи гдје се родио Свети отац Василије Острошки. На темељима родне куће острошког чудотворца подигнута је и црква посвећена овом великом светитељу.
Наравно, поред православних светиња, на овој раскрсници култура, никле су Осман пашина џамија и Султан Ахмедова или Стара џамија, смјештене унутар тврђаве Старог града, близу обале ријеке Требишњице.

А у средишту града, на десној обали ријеке, подигнута је је крајем 19. века и католичка катедрала рођења Блажене Девице Марије.

Град филма и сунца

Из Требиња су поријеклом велики умјетници оскаровци Карл Малден, односно Младен Секуловић и Душко Вучетић, па јунакиња "Звездних стаза" Наталија Могулић. Ово је град филма гдје су снимани многобројни филмови и гдје су боравиле велике звезде, а од којих су најпознатији „На млечном путу“, „Нож“, „Кругови" и популарна серија „Рањени орао“.

Да је Требиње и модеран град у који се стално улаже, говори и недавно подигнут Град сунца који се простире на 800.000 метара квадратних, пројекат у који је до сада уложено 50 милиона марака, иначе инвестиција која вриједи 200 милиона марака. Источна капија Града сунца изниклог усред херцеговачког крша и непроходног растиња, свечано је отворена у јулу прошле године спектакуларним отварањем Аква парка на које је стигло више од 10 хиљада људи из Херцеговине и региона. Адреналински и забавни садржаји, базени, Дино парк, модеран хотел Панорама, Варош чаршија Спортско-рекреативног комплекса, градња апартманског насеља у оквиру овог новог града и спа центра Галија, нуди Требињу нову димензију туризма и могућности за живот по узору на свјетске метрополе.

Тако, овај живописни зелени град у коме се преплићу културе, поднебља, медитеранска и континентална клима, мириси љековитог биља и чудесног херцеговачког вина, град у коме има највећи број сунчаних дана и који је вијековима одолијевао свим турбулентним временима који су ломили ове крајеве, попут жилавке, стоји усправно, вијековима чува трагове каравана и својих освајача, ушушкан у крилу мирисног Леотара. Он је бисер са дна мора које се повукло неколико километара даље, али и данас мирише на море, на ваздух који прочишћава душу и у сваком пролазнику и путнику намјернику буди пјесника.