„I miris i ukus“ – da se neko ranije nije setio tog slogana, najprikladniji bi bio da se u njega smesti Trebinje. Najlepši ukusi i mirisi rađaju se iz kamena koji ima sreću da ga morski vetar udara donoseći obećanje pučine. Omamljeni varljivom lakoćom postojanja, u Dučićevom „milom Trebinju“ šetamo pod ruku sa senima velikog pesnika, diplomate, dobrotvora i rodoljuba.

Sve strane sveta ukorenjene su ovde, ali se 460 kilometara od Beograda ne prelazi lako. Put je dug i loš, ali vodi kroz najlepše što je priroda dala. Oči su opijene lepotom i pre nego što se sretnu sa starim trebinjskim kamenom.

Šetnju počnite kao što je i naš umetnički pres karavan – od Muzeja „Hercegovine“,pa produžite kroz hlad čuvenih platana do starog grada.

A kad odmorite, predloga mnogo – od hercegovačke Gračanice, manastira Tvrdoš, Perovića mosta, Zavale... Tada ćete saznati šta to u najjužniji grad Republike Srpske privlači sve više turista.

Sedamdeset hiljada noćenja prošle godine za grad od 32.000 stanovnika nije malo, podseća naš ljubazni domaćin, direktor Turističke organizacije „Trebinje“, Marko Radić.

Najviše ih je iz Srbije, potom iz regiona, pa iz Turske, Grčke i Skandinavije, ali i na dan pozajmljenih gostiju iz Dubrovnika. Gužve na granici svedoče o besmislu podela, ali i jeftinijem uživanju sa ove strane.

Zato zadovoljno ruke trljaju naročito vinari – na području Trebinja ih je čak 60! Jedan od njih, Ranko Petijević, reče nam da mu reklama ne treba - sve što natoči proda na kućnom pragu.

Uz vinarije niču još brojniji pansioni i hoteli, moderni, udobni i pristupačni. Kad se tu doda i hrana, ukusna, zdrava i našem novčaniku ugodna, onda je recept trebinjskog uspeha jasan.

Ostalo je još samo da čežnju za obalom zadovolji Sunčani grad. Posle akva-parka, tu niče i zatvoreni spa i sportski centar, ali i luksuzno apartmansko naselje čiji su kvadrati cenom dostojni adrese na Vračaru.

I tako se stiče utisak da se u Trebinju danas živi bolje nego juče, a da će sutra biti bolje nego danas i da je to stvorilo opštu saglasnost oko pravca u kome se ide.

Opijeni lepotom, suncem, ljubaznošću, gostoprimstvom i pomalo vinom, sem sećanja sa sobom nosimo i dragocenost tog saznanja.