Петар Шаренац - Србин, православац, Американац, старина младалачког духа, човјек који никада није заборавио своје поријекло, иако је завичај први пут видио тек у 89-тој години.

93-годишњи Петар Шаренац, иако рођен у Америци, није заборавио своје коријене и српско поријекло.

Велика жеља да види остатке породичне куће у селу Врањска и гробове предака, довела га је први пут. Сабор презимењака је био више него довољан разлог да дође и ове године, и поведе и породицу.

"Био сам пресрећан да видим све моје Шаренце, сва та топлина и искреност, а ништа није намјештено, све емоције су праве... довео сам унуке, нећаке, ту је и мој брат, и двоје мале дјеце, чак су и они били одушевљени", каже Шаренац.

Иако рођени Американац, обичаје и традицију поштује као прави Херцеговац. За крсну славу и празнике, зна се ред, који је научио од свог оца, а преноси на унуке. Крвне везе су нераскидиве, и ни Милвоки, каже Петар, није далеко.

"Рекао сам свима на сабору Шаренаца да сљедеће године долазим са сином и унуком. Тражићемо једну фину Српкињу за мог унука, шта ће бити од плана да га оженим, не знам, али обећао сам да сљедеће године долазимо са већом групом", додаје он.

Од Херцеговине је, каже, наслиједио, стамен карактер, упорност и сналажљивост, а од Шаренаца дуговјечност. У 93-ој здравље га одлично служи, чак не носи наочаре кад чита. А рецепт је, открива Петар - врло једноставан.

"За то ме многи питају, који је рецепт, савјет. Ја кажем да је то коњак - корбел, попијем чашицу корбела и једно мало пиво, то је права доза лијека. Од нас седморо у породици нико не пије, онда ја морам да надокнадим за све", каже он.

По повратку у Америку, причаће о Херцеговини - Србима, на дружењима која организују, али и комшијама Американцима. Уз камење са старе породичне куће његовог оца, које заузима посебно мјесто у америчком дому, сада ће стајати и фотографије са првог сабора Шаренаца.

Петар жали што је предуго чекао на повратак у завичај, зато ће у наредним годинама покушати да надокнади бар дио пропуштеног.