_page-0001.jpg)
.jpg)
Лела Вуковић из Требиња, аматерска је сликарка, која је за двије године, колико се активно бави сликартсвом савладала скоро све технике, па се у њеној колекцији могу наћи портрети, цртежи, уља на платну, пастели и акрили.
Здравствени је радник, али слободно вријеме користи искључиво за сликање.
Све своје емоције, Лела Вуковић преноси на платно. Расположење је кључни фактор, да ли ће у атеље уопште ући и нешто насликати тог дана.Из сваке њене слике извиру љубав и оптимизам.
- Свака слика има своју причу, свуда је љубав, јер и мене она покреће, ја сваку слику сликам с љубављу, емоције су на слици, па чак и код портрета...једна погрешна линија је довољна да уништите рад - прича Лела.
Вуковићева ради као медицинска сестра у Хитној служби и није баш уобичајено да неко шприцеве, завоје и фластере, код куће замијени четкицама, бојама и кистовима. Послије напорног и стрестног дана, сликарство је за њу , каже Лела, нека врста анти-стрес терапије.
- С обзиром да је мој посао јако стресан, када дођем кући, само кратко одморим и одмах сам спремна за сликање, када уђем у атеље, спремна сам за покрет...а мене покреће сликарство, јер знате, и медицина и сликарство су хумани - каже Вуковићева.
Лела би највише вољела каже, да пензионерске дане посвети сликарству и да остави неки траг иза себе. Упис на Академију ликовних умјетности признаје, остао је њена тиха патња, мада је своју професију сасвим добро уклопила са хобијем. Жели да машта, ствара и ужива у свом раду , а ми јој желимо да баш тако и буде!
Шта Ви мислите о овоме?