У посљедњој деценији удвостручен је број људи који пате од алергија.

Најчешће се јавља код младих од 15 до 20 година, и у прољеће када је повећана концентрација полена у ваздуху, али може трајати и цијеле године.

Због проблема с алергијама чекаонице су пуне пацијената. Тијана Парок из Суботице од алергијског ринитиса пати 25 година и као и многи мислила је да је прехлађена, погрешно се лијечила годинама док није упућена код алерголога.

"Од ринитиса сам имала појачано сузење очију, страховит свраб очију, чак и носа и обје ноздрве, дисајних органа, кашаљ ми је био појачан...", истиче Тијана.

Алергије су хронична незаразна болест, али ринитис може да прерасте у астму и зато се на вријеме треба јавити љекару.

"Алергијски ринитис настаје због преосетљивости, посебно имуног система. Најчешће се јавља на гриње, алергене гриња, на полене разних врста дрвећа, трава, корова, може на неке врсте домаћих животиња, мачке или пса, може се појавити на бубашвабу, на неодређене врсте гљивица које нас окружују", објашњава проф. др Војислав Ђурић, алерголог у КЦС-у.

Није утврђено зашто расте број обољелих. Али алергијски ринитис се јавља код сваког трећег дјетета и и сваке пете одрасле особе. Може бити сезонски или перијанални који траје цијеле године.

"Најважнији фактори ризика су насљедне склоности и фактори средине, односно окружење које ми просто називамо нови западни начин живота, стил живота, као што су живот у модерним породицама са мало чланова домаћинства, мало инфекција, окружење у стерилним условима и модерна исхрана", каже др Рајица Стошевић, алерголог у КЦС-у.

Да би се утврдило шта изазива алергију ради се тест на кожи. Лијекови могу да ублаже симптоме, али се алергије не могу излијечити у потпуности. У неким случајевима најефикасније је вакцинисање.