У генетици Херцеговаца доминирају типови који се срећу у код других словенских народа, а најчешћа генетска хаплогрупа је „И2“, која је и најтипичнија код Срба.

Ово су прелиминарни резултати истраживања ДНК Херцеговаца, рађених од 2016. до 2018. година на подручју источне Херцеговине и сјеверне Црне Горе, које је вечерас у Музеју Херцеговине представило Друштво српских родословаца „Порекло“.

На подручју источнохерцеговачких општина, како је речено, тестирано је 450 особа а представљени резултати односе се 318 узорака чија је генетска анализа завршена.

Предсједник Друштва српских родословаца „Порекло“ и један од оснивача Српског ДНK пројекта Јовица Kртинић истиче да 45% тестираних Херцеговаца припада „И2“ генетској хаплогрупи, која је најчешћа на свим просторима гдје живи српски народ – са учешћем од најмање 30 процената.

„Скоро сваки други тестирани Херцеговац има ту најтипичнију генетску хаплогрупу за Србе. Поред тога имају и још једну хаплогрупу ‘Р1а’ која је својствена за западне Русе, а код Херцеговаца је заступљана са 16%. У Требињу нарочито – са 22%“, појаснио је Кртинић.

Он каже да је учешће „И2“ хаплогрупе међу тестираним највеће у Љубињу, гдје иде преко 60 одсто.

„Она има своје двије гране – старију и млађу. Од најстаријег претка, када је настала та генетичка  грана, прошло је 2.300 година. Она своје изворише има на подручју данашње Бјелорусије, Украјине и Пољске, што значи да је тај предак са тог простора за вријеме сеобе Словена или раније стигао у Херцеговину“, истиче Кртинић.

Према његовим ријечима захваљујући генетичким анализама данас је могуће процијенити колика је старост појединог родовског огранка.

„Тако, када тестирамо појединца можемо да установимо у коме периоду је живио заједнички предак у неком роду“, каже Кртинић и додаје да се генетско истраживање односи на поријекло по мушкој линији, анализом Y-ДНК хромозома, који се преноси искључиво са оца на сина.