Амерички лингвиста и филозоф, Ноам Чомски, потписао је Декларацију о заједничком језику, коју су прошле године саставили лингвисти и експерти за језик из БиХ, Србије, Хрватске и Црне Горе.

Више од 200 стручњака из лингвистике и других друштвених наука потписало је 28. марта прошле године Декларацију о заједничком језику, након што је одржана серија регионалних конференција у Подгорици, Сплиту, Београду и Сарајеву.

Чомски, који је један од најистакнутијих друштвено ангажованих аутора данашњице, на питање да ли има нешто што би додао Декларацији, одговорио је да нема ништа интересантно што би додао ономе што је већ написано.

У Декларацији се констатује да Срби, Хрвати, Црногорци и Бошњаци говоре заједничким полицентричним стандардним језиком.

"Такође и да је језичка политика наглашавања разлика довела до низа негативних појава у којима се језично изражавање намеће као критеријум националне припадности и средство исказивања политичке лојалности," наводи се у саопштењу.

Како је саопштено, потписници Декларације наводе да се језик и народ не морају подударати, да сваки национални колектив може своју варијанту самостално нормирати и да су оне међусобно равноправне.

Такође, позивају на престанак раздвајања дјеце по националној основи у школама у име тога што наводно говоре другим језиком, а потписници се у Декларацији залажу за слободу језичног изражавања сваког појединца.

Декларација је, како се наводи, срушила посљедњи табу и пружила јавности лингвистички утемељено објашњење да се ради о заједничком језику.

Чомски је, како је саопштено, Декларацију о заједничком језику потписао на позив лингвисткиње Сњежане Кордић, којој је истога дана одговорио да својим потписом подржава текст Декларације.

Декларацију су између осталих потписали Раде Шербеџија, Борис Дежуловић, Игор Штикс, Мирјана Карановић, Марко Томаш, Ненад Величковић, Теофил Панчић, Рајко Грлић, Филип Давид, Борка Павићевић, Јасмила Жбанић, Драган Марковина, Борис Буден, Виктор Иванчић, Биљана Србљановић, Ранко Бугарски, Балша Брковић и Сњежана Кордић.