Све је више чињеница које, без сумње, указују да ће многе професије замјенити роботи, а вјештачка интелигенција, сасвим је сигурно, најприје би могла без посла да остави масере. 

Наиме, гимназијалац из Београда – Урош Филиповић (18), ученик четврте године Шесте београдске гимназије направио је роботску руку која масира леђа због које је добио награду за проналак Свјетске организације за интелектуалну својину.

Урошева роботска рука, што му је и био циљ, требало би да спаси милионе људи који се пате са боловима у кичми.

Урош, који је већ пет година члан Центра за таленте Београд, открива да су му идеју за овај пројекат на неки начин дали мама и тата, који су се, усљед такве природе посла, стално жалили на болове у леђима.

"То је моја креација од прошле године. Сваке године у Центру за таленте радимо пројекте и ето, ја сам се прошле године сјетио да би можда могао да направим машину која рјешава један велики и распострањени проблем широм свијета – бол у леђима након доста сати рада. Мој тата има проблем, сваки дан када се врати с посла он се жали како га боле леђа. И мама, такође, тако да су ми они били подстрек, па сам хтио да направим тог робота који, иако још није потпуно готова машина, ради" – прича Урош.

Машина је, каже он, направљена да буде што лакша за коришћење. Приликом њене израде мислио је на све. Морао је да влада знањем не само из информатике, математике и физике већ и медицине. 

"Бол у леђима је генерално узрокован спазмом, односно грчевима у мишићима на леђима. Он у себи таложи млијечну киселину и доста других штетних материја, па систем покушава да прокрвари у том дијелу и да све те материје избаци из себе. Пошто је тај диоо проквљенији, има и већу температуру него остатак организма, па уз помоћ термалне камере детектујем спазмове. Камера, наиме, слика то инфрацрвено зрачење које долазе са леђа и у резолуцији 480 x 630 добијам слику на којој је тачан положај гдје се налазе ти спазмови који узрокују бол. Када знам на слици где се они налазе, те координате кроз алгоритме, које сам направио, пренесем у 3Д односно у реални свијет, и рука може да се спусти на болно место и да третира проблем. Послије неколико масажа бол нестаје", тврди овај млади геније.

На констатацију да љекари кажу да и приликом масажа треба веома водити рачуна да се неки живац не угрози, Урош каже да то не може да се догоди. Ништа није препустио случају:

"Направио сам систем који, у ствари, мјери колика се сила врши на леђима. Имплементирао сам модул за мјерење тежине. Наиме, тежина силе је исто што и тежина, додуше, све то се пребацује у масу и одмах добијамо податак колику силу може да издржи одређени модул".

Роботска рука је релативно готова али да би била потпун производ у смислу дизајна и других ствари, Урош каже да је потребно још времена и људи.
Овај таленат, којем је потребно много рамова да би урамио своје дипломе, планира да упише Електротехнички факултет (ЕТФ) у Београду, и за разлику од већине његових вршњака који већ размишљају да оду преко гране или бар по завршеном факултету, он не жели да учествује у одливу мозгова.

"Генерално, волио бих да останем овде. Једноставно, гдје год да одете у свијету увијек ћете бити странац. Колико год тамо негдје да покушавате и времена да потрошите, опет сте странац. Овдје је тотално другачије. Имам своје другове овдје, и породица ми је овдје, тако да бих волио да останем али, наравно, све то зависи од ситуације… Ако се и деси да неко знање не могу да ми пруже овдје отишао бих у иностранство, али бих се вратио након школовања. Можда оснујем фирму…",  тврди он.

Када буде уписао факултет недостајаће му Центар за таленте, иако ће наставити да се бави свиме чиме се до сад бавио а што је истовремено и његов хоби, и школа, и посао, и љубав.

"Наравно, волио бих да наставим да се бавим овом облашћу, да научим још доста математике, физике и програмирања. Пројекат роботске руке је и медицина и математика и информатика одједном. Моји другови се баве чиме и ја. Ми у Центру за таланте смо сви једна породица, стално смо заједно. Директор Центра, чика Никола нас чува, такође и ментори. Ову прилику користим свима њима да се захвалим, поготово ментору Матеји Опачићу на силној помоћи током свих ових година, затим СТАРТИТ центру", закључује Урош.