Код законодавних органа кантоналних, ентитетских и бх. нивоа власти постоји свијест и изражена воља да се уклоне преостале архитектонске и друге баријере, како би се и за особе са инвалидитетом обезбиједио приступ јавним просторима у којима су ови органи смјештени.

Ово је став Омбудсмана за људска права у БиХ, изнесен у Специјалном извјештају о доступности радних простора законодавних тијела у БиХ за особе с инвалидитетом, који је данас представљен у Требињу, на састанку Форума против дискриминације, у организацији Мисије ОЕБС-а у Босни и Херцеговини.

Према ријечима Амре Казић, савјетника Омбудсмана за људска права БиХ, објективно присутан проблем на терену су скупштински простори који нису у власништву ових органа – због чега не могу самостално ни мијењати постојећа архитектонска рјешења, али и да је уз прилаз јавном простору важно наћи адекватан одговор и на проблеме кретања и дужег боравка унутар њих, приступа говорницама када засједају законодавни органи, доступности тоалета и паркинг мјеста, те истицања путоказа и знакова.

„Због унапређења положаја особа са инвалидитетом омбудсмани су упутили препоруку да законодавни органи наставе ангажман на енергичном уклањању архитектонских и свих других баријера, како би особе са инвалидитетом неометано могле у пуној мјери уживати права и слободе, који су им гарантовани импозантним бројем домаћих и међународних правних инструмената, на снази у БиХ“, истакла је Казић.

Она је упозорила да су прилагођеност јавних постора у архитектонском смислу и лака доступност свим законодавним органима посебно важни јер ти органи доносе бројне прописе који регулишу читаву лепезу права особа са инвалидитетом и доприносе побољшању њиховог статуса у најширем смислу.

С друге стране, истиче Казићева, ускраћивање приступа представља повреду уставног права на једнакост, али и упућује на опасну појаву дискриминације особа за инвалититетом у односу на остале чланове друштва.

Одборник у Скупштини града Требиња Милица Ијачић истиче да као особа са инвалидитетом нема директан приступ сали у којој се одржавају сједнице градске скупштине, па користи алтернативне пролазе.

„Улазим кроз гаражу или иза шалтер сале. Постоји могућност да се направи директан прилаз, али степенице на улазу је тешко прилагодити, као што су и улазна врата прилично уска. У сали скупштине за мене је прилагођено мјесто на којем сједим, говорници не могу да приступим, али то нисам могла ни да очекујем у тако малом простору. Тако да могу рећи да су у овом смислу са 50% испоштована права особа са инвалидитетом“, каже Ијачићева.

Она је додала да је највећа баријера за особе за инвалидитетом, када је у питању уопште приступ институцијама, недостатак тумача за глувонијеме особе, али и што у одређеним јавним установама у Требињу још увијек постоје архитектонске баријере.

„Евидентна је и пракса да се заиста ради на њиховом отклањању. Рецимо, Болница и Дом здравља у Требињу добили су лифт платформу захваљујући НВО ‘Креативни центар’. Мислим да ће и остале баријере бити отклоњене – важно је што одговорни имају слуха за овај проблем“, истиче она.

Уз представнике институције Омбудсмана за људска права у БиХ, састанак је окупио и чланове невладиних организација и удружења који се баве питањима особа с инвалидитетом, те представнике центара за социјални рад, бесплатне правне помоћи и Црвеног крста.