У организацији НВО Српско културно друштво “Слово љубве”, барској публици је синоћ у сали Дворца краља Николе представљена књига “Преко прага”, епископа захумско-херцеговачког и приморског Григорија.

На промоцији су, поред аутора, говорили проф. др Јелица Стојановић, мр Милорад Дурутовић и проф. Маја Симовић, а у музичком дијелу програма наступиле су Милена Јарамаз (виолина) и Ана Вукчевић (клавир).

“Владику Григорија знамо као доброг домаћина - скоро двадесет година мудро управља епархијом која му је повјерена. Знамо га као доброг богослова, врсног бесједника, а кроз ову књигу нам се открива и као изузетно даровит књижевник и добар приповједач”, казао је у уводном обраћању протопрезвитер барски Слободан Зековић.

Из збирке прича “Преко прага”, сматра проф. др Јелица Стојановић, “извиру дубока осјећајност и разумијевање за човјека”: “Ово су од оних емотивно и мисаоно засићених прича, које се читају у топлини огњишта или под ледином снијега. Свака остави траг. Потресне су и љековите. Причане су једноставно и јединствено, неусиљено а снажно. Носе лијепу поуку, утјеху, оправдање, оснажење, охрабрење...”.

У излагању својих импресија о овом дјелу, проф. Маја Симовић је навела и да се оно “намеће као лирско -медитативна врста прозе, те као исповјест која служи за ослобађање од унутрашњих душевних превирања”.

А “прећи праг” у контексту ове књиге, по мишљењу мр Милорада Дурутовића, значи прекорачити границе искуства.

“Издржати најстрашније прагове бола, патње, неправде, туге... страха од смрти, живота, растанка... Прећи, најзад, оне прагове у себи самом”, објаснио је мр Дурутовић и додао да се нада “да ће нас аутор ускоро оплеменити још неком књигом која дјелује умирујуће на нарави”.На крају вечери обратио се и аутор, владика Григорије. Како је рекао, често га питају када ће и да ли ће наставити писање.

“Кад је ријеч о писању, у овом граду и овој земљи, увијек је потребно поменути онога који је највјероватније недостижан у том погледу и који је наш Пушкин или отац нашег језика, а то је Петар Петровић II, владика Раде. Сутра почиње Часни пост и увијек се сјећам, како је он написао ‘Лучу микрокозму’ у вријеме Часног поста, и како је то можда вријеме за писање”, казао је владика Григорије, додавши да оно “захтијева излажење изван себе и улазак у један други однос са оним, који је бићем бесконачан и другачији од нас, а који опет, не одустаје од нас”.

Присјећајући се дјетинства, казао је да је Бар за њега значио нешто “лијепо и далеко”, и то због пруге: “Кад сам био дијете често се говорило о прузи Београд – Бар. За мене је то увијек било као нека пјесма. Замишљао сам како је та пруга страшна, дуга, а опет лијепа и занимљива...”.

Потом је прочитао есеј о возовима и дио приче “Ања”, која носи лични карактер.

Збирку приповједака “Преко прага” објавила је београдска “Лагуна” средином прошле године, а до сада је штампана у пет издања. Аутор је добитник награде “Кочићево перо” и годишње награде “Кочићева књига” за 2017. годину.