Predsjednik Udruženja Srba Hercegovaca i prijatelja u Srbiji, čije je sjedište u Novom Sadu, Božo Milović, mjesec i po dana po preuzimanju dužnosti našao se u ulozi domaćina tradicionalnog dočeka Pravoslavne Nove godine u Novom Sadu.

Ovaj rođeni Gačanin se nakon završenog Medicinskog fakulteta dokazao i kao uspješan poslovni čovjek. Naime, već desetak godina na prostoru Balkana zastupa njemačku farmaceutsku kompaniju Feniks. U razgovoru za Slobodnu Hercegovinu Milović ističe da je veoma zadovoljan velikim odzivom za proslavu Krsne slave Udruženja.

– Kapacitet sale je 500 mjesta, a večeras imamo više od 510 ljudi koji su došli da sa nama podjele radost praznika Svetog Vasilija Velikog. Interesovanje je bilo veliko, pa nismo bili u mogućnosti da udovoljimo molbama još pedesetak ljudi  da prisustvuju skupu, zato što nije bilo dovoljno karata. Ono što nas posebno čini srećnim jeste da više od polovine prisutnih čine mladi ljudi.

U kom pravcu će ići rad Udruženja u narednom periodu?
– Činjenica je da je naše Udruženje osnovano 1991. godine sa velikom željom da pomogne Hercegovini u ratu. U tom periodu udruženje je dalo veliki doprinos i udahnulo entuzijazam među naše ljude. Po završetku rata udruženje je pomagalo obnovu Hercegovine, a poslije nekoliko godina našlo se u nejasnoj poziciji.

Na šta konkretno mislite?
-Hercegovina se konsolidovala, a udruženje se našlo pred novim izazovima u kojima je trebalo probuditi nove motive za rad i unijeti energiju koja bi dala kontinuirane rezultate.

Kakva je sadašnja situacija u Udruženju?
– Podmladili smo udruženje,a u novom izvršnom odboru imamo četiri profesora sa fakulteta, nekoliko doktora nauka, privrednika… Prvu stvar koju radimo jeste promena unutrašnje organizacije udruženja gdje se formiraju komisije koje obuhvataju od 10 do 20 članova koje formiraju ljudi iz oblasti kulture, zdravstva, prosvjete, privrede i informisanja. Planiramo da napravimo mrežu u čijem radu će da učestvuje više od 100 ljudi, a ne da sav teret rada Udruženja podnosi Izvršni odbor koji broji 15 članova.

Da li će veći broj operativaca podići motivaciju članstva?
– Zavičajna udruženja funkcionišu na velikim idejama. Naša ideja je da ovo udruženje redefinišemo u smislu da se bavi samo sobom i prostorom na kome živimo, čuvajući tradiciju i dobre odnose sa hercegovačkim opštinama. Želim posebno da se zahvalim hercegovačkim opštinama koje su poslale svoje predstavnike na proslavu naše slave. Sa tim opštinama će se i u narednom periodu razvijati odnosi, ali ne samo na kulturnom polju, već i na privrednom, zdravstvenom i prosvjetnom.

Koliko mogu naši ljudi u dijaspori da pomognu zavičaj?
– Hercegovini nije potrebna pomoć, nego zdrava privredna saradnja kroz koju bi mogli da ulažemo u Hercegovinu. Po mom mišljenju Hercegovini su najpotrebnije fabrike koje bi zaposlile veći broj žena.

Zašto baš žena?
– Trebaju nam fabrike u koju je svako od nas spreman da ostavi ćerke da u njoj rade. U Hercegovini je posebno izražen veliki problem iseljavanja ženskog stanovništva. To stvara i veliki broj neženja, a profit iz Hercegovine odlazi na druga mjesta. Želja je da organizacijom kroz privredu investiramo u Hercegovinu i to baš u manje fabrike koje će zapošljavati žensko stanovništvo.

Srpsku Novu godinu sa Hercegovcima je dočekao i gradonačelnik Novog Sada, a vidljivo je prisustvo velikog broja predstavnika bratskih hercegovačkih udruženja.
– Zahvaljujem zato što su se svi odazvali. Želim da naglasim da je gradonačelnik Novog Sada sa nama dočekao Srpsku Novu godinu i obećao ozbiljnu podršku radu Udruženja. Naša je želja da sva udruženja koja postoje, zajedno sa našim koje se smatra krovnim, krenu u istom pravcu. Naše je Udruženje ozbiljno organizovano. Imamo svoj prostor i zaposlenog i nalazimo snage da sve te troškove podnosimo, a istovremeno investiramo u razne akcije

Imate li neku novu akciju u planu?
– Veoma smo ponosni na činjenicu da porodica Dunđerski potiče iz Hercegovine. Želimo da napravimo veliku akademiju uz učešće respektabilnih imena i predstavimo lik i djelo Lazara Dunđerskog koji nije nosio pušku, ali se itekako borio i ostavio dubok trag u kulturnom i privrednom životu Vojvodine.

Šta biste poručili čitaocima portala Slobodna Hercegovina?
– Bez imalo kurtoazije, želim iskreno da pohvalim rad portala „Slobodna Hercegovina“. Veoma je važno da su naši ljudi tačno informisani. Želim da u budućnosti uspostavimo još bolju saradnju, a svim čitaocima portala želim da čestitam Novu godinu i poželim puno sreće, zdravlja i uspjeha. Udruženje je tu da pomogne u onoj mjeri koliko može.

Trifko Ćorović/Slobodna Hercegovina