Slavko Štimac, vječiti dječak jugoslovenske filmske scene, za više od 40 godina na filmu zaslužio je, kažu akteri filma "Ime: Dobrica, prezime: nepoznato", da mu bude napravljen filmski omaž, što je ostvareno upravo u ovom ostvarenju.

Sam Štimac, koji je prisustvovao promociji filma održanoj u Trebinju na "Danima Kinoteke Republike Srpske", istakao je da je ideja da se u filmu prati retrospektiva njegovog odrastanja na filmu i sazrijevanja u glumačkom smislu potekla u stvari od Srđe Penezića.

"On jako dobro poznaje te stvari i odmah mu je sinula ideja da mene uklopi u film na taj način i pitao me da iskoristi to što sam ja u stvari rastao na filmu i da ubaci neke fragmente moga odrastanja u različitim filmskim ulogama. Te delove je inkorporirao u neke scene, pa je na taj način pratio istog čoveka, što niko do sada nije uradio. Tako sada imate u rasponu od 40 godina mene kao glavnog lika - malog Dobricu, pa sve većeg i većeg do današnjih dana, što je kuriozitet u ovom našem filmu", kaže Štimac.

Kaže da je ekipa filma složno radila na ovom ostvarenju i realizovali su ga "redovnim putem", odnosno preko konkursa Filmskog centra Srbije koji su prošli, pa su svi zajedno bili i producenti i radili koliko su mogli.

"Ideja je bila da se napravi nešto inspirativno za ljude, jer nam se nekako činilo da se tim ljudskim patologijama ne posvećuju veliki filmovi i da je krajnje vreme da se to menja, pa smo odlučili da malo promenimo tu percepciju i napravimo nešto što će dotaći emocije ljudi i što se jednom rečju zove dobrota i ljudskost, a da ne bude opet patetično i da ima jednu razigranost, da ima duha", rekao je Štimac.

Toplu, ljudsku priču sa velikim porukama koje šalje ovo ostvarenje i sam Štimac je, kako kaže, odigrao sa uživanjem, a reakcije na film su toliko dobre da cjelokupnom timu "dođe da naprave nešto slično". On, međutim, i bez novih projekata ima dosta posla i toliko je zauzet da je trebinjska projekcija filma "Ime: Dobrica, prezime: nepoznato" pomjerena za septembar, iako je prvobitna zamisao bila da se prikaže u oktobru, ali on tada ne bi mogao doći.

"Sada završavam drugu sezonu televizijske serije u Beogradu 'Ubice mog oca' koja je rađena i prošle godine, a ove godine traje druga sezona. Igrao sam letos i u Zagrebu u jednoj krimi-seriji sličnoj ovoj beogradskoj - 'Počivali u miru', a posebno mi je zanimljiva jedna predstava koju sam radio na Brionima koja je posvećena velikom bokserskom šampionu Mati Parlovu", dodaje Štimac.

Iako se o njegovim ulogama dosta zna, od malog pastira u "Vuku samotnjaku", koju je igrao još kao dječak, do uloge popularnog jugoslovenskog boksera Mate Parlova, o njegovom privatnom životu se malo piše, osim što je poznato da je njegova supruga Vesna Golubović scenograf i producent ovog filma i da mu je bila velika podrška, kako kaže, "uvek i u svemu".

Za ovako dobar film, koji je od početka prikazivanja nazvan pričom o dobroti i plemenitosti, potrebno je, kako nam je rekao, da se složi cijela ekipa, a to su on, njegova supruga i njegov dobar prijatelj Srđan Penezić uradili zaista s ljubavlju.

Nema materijala za žutu štampu

Za Slavka Štimca se ne vežu skandali i oko njega je malo novinara i žute štampe. "Ne pripadamo mi tom miljeu. Nismo mi posebno zanimljivi za tu vrstu štampe. Ono što njih posebno zanima - to se u našim životima jednostavno ne dešava", kaže Štimac, gotovo identično kako je govorio i njegov pokojni kolega Dragan Nikolić. "Dragan je bio divan čovek, on i Milena. Mislim da ne moram ništa da govorim, to su meni omiljeni ljudi iz branše, a eto, nažalost, ode i on, i Ljubiša, Bata, generacije jedna za drugom, ali je to tako, prirodno", zaključio je Štimac.

V.Duka