Na inicijativu četrnaest udruženja Hercegovaca, poreklom iz Istočne i Stare Hercegovine u Domu Narodne skupštine održan je sastanak sa narodnim poslanikom Miodragom Lintom, kako bi se u zajedničkom razgovoru razmenila mišljenja i izneli predlozi, koji će doprineti unapređenju saradnje Istočne i Stare Hercegovine, kao dela Republike Srpske i BiH, sa Republikom Srbijom.

Miodrag Linta, koji je ujedno i potreprednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, nakon što je pomogao organizovanje izložbe “Prebilovci”  i posredovao u sastanku Ministarstva sporta i SND “Prebilovci”, pokazao je razumevanje za probleme sa kojima se suočava Istočna Hercegovina.

U uvodnom obraćanju Svetozar Crnogorac je u ime Koordinacionog odbora Hercegovačkih udruženja u Srbiji izneo konkretne predloge.

– Hercegovina raspolaže energentskim potencijalom: voda i vetar, što nije iskorišćeno. Odavno se priča o izgradnji tri manje hidrocentrale u Hercegovini, ali to sve ide sporo, verovatno zbog nedostatka novca.Ako bi Srbija bar delimično rešila taj problem to bi bio veliki pomak a istovremeno i za nju velika korist.

Crnogorac se osvrnuo i na veoma čudne poslovne odnose koji vladaju godinama unazad uprkos sporazumu o patalelnim vezama između RS i Srbije.
– Privredna saradnja Srbije i Hercegovine ide uglavnom preko hrvatskih firmi iz Zapadne Hercegovine, što je tragično. Snabdevanje Hercegovine se obavlja isključivo iz Mostara i ostalih zapadnohercegovačkih opština: hrana, piće, odeća, obuća, nameštaj, elektotehnički uređaji, mehanizacija i delovi za mehanizaciju.
Sa tim u vezi Crnogorac je predložio da se podnese uredba ili preporuka vlade Srbije u kojom se preporučuje da srpske firme iz Srbije traže partnera za BiH pre svega u RS, u ovom slučaju u Hercegovini.
Crnogorac je podsetio da Hrvatska više od dvadeset godina pomaže Zapadnu Hercegovinu i ima svoja planirana sredstva u budžetu namenjena za podršku hrvatskim opštinama u Zapadnoj Hercegovini. Tako sada imamo ogromnu razliku u razvoju između Zapadne i Istočne Hercegovine.
Bilo bi idealno da Srbija pronađe neka sredstva i rezerviše ih u svom budžetu i omogući neku finansijsku liniju za srpske hercegovačke opštine, bar dok se stanje ne popravi.
– Apelujem da nekako Srbija pomogne , da se ne bi desio novi egzodus. Mi strepimo za bezbednost stanovnika jer nas istorija uči na to.

Žarko J. Ratković je zaključio da ekonomija ne poznaje emocije.
– Svi se vode računicom. Često se navodi da je fiskalna politika koja se provodi u RS nepovoljnija od onoga što se nudi u Federaciji. Možda bi trebalo uputiti i određene predloge Vladi RS za fleksibilniji stav prema partnerima iz Srbije.

Kao ključan problem Milan Zečar je naveo putnu infrastrukturu. I za Srbiju bi to bio najbrži i najkraći izlaz na more.

Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministasrvu građevinarstva saobraćaja i infrastrukture mogli smo čuti da će se autoput do Čačka izgraditi do kraja 2017. godine, ali po daljem planu, autoput će ići do Požege, pa dalje prema Sjenici i u ovom trenutku nema novih planova u pravcu Hercegovine.

Zagorka Petrović Zlatanović Gigić, pomoćnik ministra sporta i omladine je potvrdila da će državni sekretar Predrag Puruničić sa delegacijom sportista posetiti Prebilovce. Ona je iznela i niz drugih predloga.
– Do 20. jula raspisan je konkurs za projekte o prekograničnoj saradnji. Šteta je da se bar ne aplicira, jer bi se moglo doći do određenih sredstava. na sajtu Kacelarije za evropske integracije mogu se naći svi podaci, a bilo bi neophodno da se komšijske opštine koje nisu daleko od državnih granica povežu i na taj način zajednički pokušaju da dođu do sredstava preko evropskih fondova.

Mladen Vesković, šef odsjeka za međunarodnu saradnju u minsiatsrvu kulture rekao je da opštine vrlo često podnose gotovo identične projekte.
– U uslovima veoma skromnih sredstava izdvojenih za tu namenu, bilo bi daleko bolje da se opštine najpre same dogovore da podrže jedan – dva projekta koji su najbitniji, apliciranjem velikog broja sličnih projekata, na kraju ne prođe nijedan.

Mitar Pržulj, koordinator za regionalnu saradnju istakao je da se teško može uticati na privatna preduzeća prilikom odabira partnera u BiH, jer novac je privatni, a ne državni. Samim tim slobodno je pravo vlasnika firmi koga će odabrati za partnera.

Aleksandar Milošević, sekretar udruženja trgovine i usluga i Stevan Obradović, savjetnik u udruženju za saobraćaj i telekomunikacije saglasni su da je veliki problem što je Hercegovina slabo naseljena, pa jedini potencijal vide u eventualnom podizanju distributivnog centra odakle bi se dalje mogla plasirati roba iz Srbije na tržište BiH.

Predstavnica Ministarstva privrede, Milica Milićević, savetnik u sektoru za privredni razvoj koja je i sama poreklom iz Bileće, naglasila je da je potrebno unaprediti privredni ambijet kako u Republici Srbiji, tako i u Istočnoj Hercegovini, pre svega stvaranjem povoljnijih uslova za privlačenje potencijalnih investitora.

Tekst: Trifko Ćorović
Foto: Slobodna Hercegovina