Kao što se zna, prema hrišćanskom predanju, Sveti velikomučenik Georgije – Sveti Đorđe bio je rimski vojnik poreklom iz Male Azije. Za vreme vladavine cara Dioklecijana, kad je car 303. godine oganizovao progon hrišćana, Georgije je nesebično svoju imovinu delio siromašnima,  oslobađao svoje sluge i robove, priznavši caru da je i sam hrišćanin. Car je naredio da ga zatvore u tamnicu. Posle velikih muka postradao je za hrišćansku veru.

Svojim delom i žrtvom postao je mnogima zaštitnik. Slave ga Grci, Rusi, Bugari, Francuzi, Nemci, Italijani i drugi narodi. Postao je zaštitnik mnogih država i gradova Evrope. Poštovan je kao zaštitnik vitezova, konjice, siromašnih, bolesnih, krstaških pohoda, kao pobednik i velikomučenik .

Veoma je slavan kod Srba. Sveti Đorđe je jedan od svetitelja koji se najviše proslavlja u Pravoslavnoj crkvi. Mnogi Srbi ga slave kao krsnu slavu.

Poštovanje i veru u Svetog Đorđa, nisu  zaboravili ni mnogi muslimani sa ovih prostora, oni koji su zbog ekonomskih razloga i danka u krvi prešli u islam. Dokaz da je većina ovih muslimana srpskog porekla i pravoslavne provenijencije, uverava nas i pesnik Aliverić Tuzlak, svojom pesmom „Amanet od đeda„ objavljenoj u „Bosanskoj Vili„, listu za zabavu, pouku i književnost, u broju 9, od 15. maja, davne 1898. godine.

AMANET OD ĐEDA

U dolafu moga đeda
S desne strane u pretincu,
Kad još bijah griješno d`jete,
Viđeh malu ikonicu.

Prikradoh se da razgledam,
Kakva li je na njoj slika,
Bješe srebrom optočena,
Slika Đurđa mučenika.

Ja to onda nisam znao,
Zazir`o sam od aždaje,
Al s aždajom ko se bori,
Osjeć`o sam junak da je.

Zato samo, samo zato,
Ja poljubih tog čovjeka.
Đed uniđe … ja se zbunih
A on reče: „Neka, neka!

Istog Đurđa ljubili su
Naši preci k`o svečari,
Pa zar ja đunah ljubit`
Što ljubljahu naši stari.

Al` ti n`jesi poljubio
Samo hader-ilijaza,
I poljubce si poljubio,
Svojih rahmet praotaca„

Tako đedo, – al on ode
Već odavno s ovog sv`jeta,
A ja čuvam ikonicu
Pored drugih amaneta.

Al ja zato, Alah-ikber,
Čvrsto s` držim svog mezheba,
A mezheb mi ništ` ne smeta,
Da srbujem kako treba.

Pored petovekovne vladavine Osmanlija, ovdašnji muslimani, kao što je Aliverić Tuzlak, Mustafa Golubić, Muhamed Mehmedbašić, Osman Đihić, Skender Kulenović, Meša Selimović, Emir Kusturica i mnogi drugi nisu se stideli svog porekla, svojih korena, verovanja i običaja. Naprotiv, to su sa poštovanjem isticali.

Pripremio: Milivoje Mišo Rupić