Ljubinjac Stanko Turanjanin (82) najstariji je hercegovački kovač, a nekada je bio i kolar i bravar.

Životnu priču vezuje za četiri događaja: dan kada je završio zanat, kada je s ljubinjskim odbojkašima osvojio prvi pehar, postao prvak grada u šahu i najznačajniji - kada je iz gradskog rezervoara od utapanja spasio djevojčicu iz Ljubinja.

- Završni ispit polagao sam u Stocu, a prije polaganja učio sam tri godine, bez pare i dinara. Dobio sam zadatak da napravim prednji točak konjskih kola, što je bio najteži posao. Kad sam se vratio iz vojske bavio sam se kovačkim poslom, a onda sam položio za bravara i radio kao poslovođa u “Sokolu” - sjeća se ovaj vitalni starac.

Od tri zanimanja danas mu je preostalo jedino kovačko, kuje noževe za rezanje duvana, kosere, sekire, motike, a povremeno izrađuje i potkovice.

- Pravim i prikolice za automobile. Jednu sam prodao, pa pravim drugu. Posla ima. Jednom su mi dolazili i iz Prijedora, jer su čuli za mene. Nisam im htio naplati, ali su me ljudi častili - kaže on.

Krivo mu je što mladi ljudi ne žele da se bave kovačkim zanatom koji izumire.

- Imam sav alat, ali nema mladih da pomažu. Pomaže mi samo jedan stariji komšija - žali se Stanko.

Da bi održao posao naučio je praviti i ćumur, odnosno ugalj. Međutim, Stanko Turanjanin se kao penzioner upisao u heroje svoga kraja, kada je spasao život djevojčice.

- Na novom gradskom rezervoaru igrala se grupa djece. Zatekao sam se sedamdesetak metara dalje, ne sanjajući da će mi se sljedeći minuti pretvoriti u dramu koju nikad neću zaboraviti. Jedna djevojčica je upala kroz otvor u vodu, a uspaničena djeca su počela da trče i zvala pomoć. Bez razmišljanja sam skočio unutra. Sreću kada sam djevojčicu dohvatio rukom i zaplivao prema otvoru ne mogu opisati - sjeća se podviga za koji je dobio i opštinsko priznanje.

Najveća nagrada mu je, kaže, što je spasao mladi život.

Na konstataciju da je još vitalan i ima dobro zdravlje, Stanko odgovara: “Imam, ne gledam na sitnice i ne dam da mi one sreću kvare”.

Šah igra od sedme godine

Stanko Turanjanin sa sedam godina je počeo igrati šah, a bio je i u odbojkaškoj ekipi “Partizana”, koja je 1963. osvojila Zimski kup BiH u Bihaću.

Tekst: Dubravka Čolović